Предизборни скокови и падови

Наиме, резултати истраживања казују да коалиција око напредњака и демократа и даље води мртву трку за позицију странке с највећим поверењем бирача, док је на треће треће место избио ЛДП, делећи га са коалицијом СПС-ЈС-ПУПС, а на прелазак изборног цензуса од пет одсто могле би да рачунају још само ДСС и радикали.

Сви остали су испод прага, чијем преласку су најближи УРС. У бројкама, за коалицију око СНС у овом тренутку гласало би 23,9 одсто опредељених бирача, ДС  би била избор 19,4 одсто грађана, а ЛДП Преокрет је фаворит 12,3 одсто испитаника. Ово је први пут да се у неком релевантном истраживању јавног мњења опција са Чедомиром Јовановићем на челу тако високо котира. 

Професор ФПН др Зоран Стојиљковић објашњава за „Дневник“ да у овом истраживању недостаје кључни податак колико се анкетираних грађана уопште изјаснило и дало неку своју партијску преференцију.

- Ја мислим да су ово реално проценти који говоре о оној половини гласача који по правилу у међуизборном периоду дају изјаву да ће се сигурно појавити на биралиштима. Подаци које немам су у ком је времену вршено истраживање на терену, шта је био непосредни оквир, или контекст, недељу дана пре истраживања према чему се грађани најчешће изјашњавају, јер највише памте те збивања. За мене овде недостаје кључни податак колико се анкетираних грађана уопште изјаснило и дало неку своју партијску преференцију. Ја мислим да су ово реално проценти који говоре о оној половини гласача који по правилу у међуизборном периоду дају изјаву да ће се сигурно појавити на биралиштима.Фактички када се то ради о укупном бирачком телу то треба делити са два - објашњава Стојиљковић.

Он каже да позиционирање ЛДП може бити узроковано захтевом у оквиру Преокрета за дисконтинуитет вођене политике према Косову или наглашеним мобилизаторским капацитетом оних грађана који нису задовољни ритмом промена и желели би да се Србија брже креће ка ЕУ.

-  Стратешки нешто дуже гледано је и та угодна позиција, помало цинично бих рекао, коју ЛДП има као „полуопозиција“ последњих неколико година, а посебно у последње време да може да плута између подршке Владе и њене критике када се процени да је то далеко успешније. Изгледа да ово може да донесе извесни нови, позитивни рејтинг код грађана у односу на смарајуће тврде опозиције и позиционе позиција - додаје Стојиљковић.

Како истиче, да би се ценило једно истраживање није свеједно да ли се оно ради на укупних 100 посто бирача или половини, која каже да неће гласати, да не зна за кога, а проценти се онда избаце у јавност на преосталих 50 посто.

- Од чега је тих 12 посто добио ЛДП, од укупног бирачког тела или од оних који имају партијску идентификацију у овом тренутку. Чини ми се да се ради о овом другом, а то онда није тако импресивно, то је основни проблем, на чему се показују проценти. Обично се дају на укупан избор 100 од оних који су се изјаснили. Ради релевантне анализе ове презентације рејтинга недостаје податак колико је њих рекло да неће да неће да изађе на изборе, или да не зна - објашњава  Стојиљковић.

Како закључује, „да не би било превише мудријашки“ у истраживању је на нивоу очекиваног да је позиција две кључне странке ДС и СНС борба која ће се дуго водити за позицију релативно најаче странке односно коалиције.

Политички аналитичар Мирослав Шутић каже да је ово истраживање за свакога изненађење.

- Проблем је у томе што се у тим релацијама у рејтингу међу странкама врло тешко мењају, нарочито тако нагло, скоковито.На први поглед овако нешто мора да изазове неку врсту резерве, без обзира да ли неко скочи са 6 на 12 или са 7 на 11, чак и са 7 на 10, то су драстичне промене расположења бирача, које се ретко или никада не дешавају. Овакав скок ЛДП би свакако био преседан, а такав скок би тражио неки драматичан догађај када читаво бирачко тело регује и такав неки догађај претвари у гласове. И тај процес тражи неко време. Све ово што је ЛДП радио у последње време било је ипак оријентисано на одређену циљну групу која да тако кажем већ има свопствено опредељење и фаворите и то се такође тешко мења.Тако да све у свему изгледа немогуће - каже Шутић, уз опаску да би било лакше када би се знали сви детаљи презентованог истраживања.

Он каже да уколико постоји мртва трка око ДС и СНС око примата у гласачком телу и првог места, значи да демократе нису на неком губитку.

- Ситуација је дакле хипотетичка иако је све то тако ЛДП није остварио скок на рачун ДС, него неопредељених, или резервисаних грађана. То је све могуће, али је све нагло, да делује невероватно.У нашим истраживањима су подаци да се резултати током годину дана мало мењају. Имамо односе ДС и СНС од фебруара, априла, маја, јуна и они су веома блиски, у зависности од извора истраживања, при чему су напредњаци током пролећа имали од пет до осам посто разлике у своју корист. То су странке с великим корпусом и могу се и детектовати промене, али да би разумели оне који су на нивоу од пет до седам посто, морамо бити троструко опрезнији, јер је већ ризична категорија истраживања. Још гора ситуација је са оним који су са два или 3, 7 посто рејтинга - наглашава Шутић, који сматра да је било и „помало претенциозно назвати СНС коалицијом, јер ту нема учесника који дориносе рејтингу, сабирању“.

По његовој оцени истраживање је изнанедило многе, јер осим великих потреса не мењају се рејтинзи тек тако. То поткрепљује податком не варириајућих ДСС, СРС, СНС, за коју мисли да је „ и на вишој позицији него овде“.

- И ЛДП се мењао микроскопски, али је врло стабилан и овај скок велико изненађење у истраживању. И зато постоји разлог за опрез због наглих проблема, те целе ситуације која искаче из уобичајеног тока и човек се пита хтео или не да ли ту постоји још нека идеја или намера иза тога - закључује Шутић уз опаску да ће истраживање изазвати више коментара него што ће послужити за неке закључке.

Д. Миливојевић

Како стоје остали

По истраживању сам СПС би освојио 9,2 процента. С обзиром на то да би за ЈС тачно два одсто, а за ПУПС 1,8, за коалицију Ивице Дачића, Палме и Кркобабића изјаснило би се укупно 13 одсто бирача. Чврсте позиције имају и странке Војислава Коштунице и Војислава Шешеља. ДСС има подршку девет, а радикали 8,4 одсто испитаника.

Први испод цензуса је УРС Млађана Динкића - 3,6 процената, а следе, поред поменутих ЈС и ПУПС, СДПС Расима Љајића са два одсто, СПО Вука Драшковића и ЛСВ Ненада Чанка са по 1,5 и на крају Савез војвођанских Мађара са 0,8 процената подршке опредељеног бирачког тела.