Србима на КиМ треба снажна влада каква је Вучићева

 бирају и свог председника, у шта ми нити можемо нити хоћемо да се мешамо. И изабрали су Хашима Тачија. Он је неспорно снажна политичка личност. Да ли ће он одговарати пред будућим Специјалним судом за злочине ОВК, то још нико не зна, мада признајем да сам по том питању веома скептичан. Али косовски Срби морају добити сатисфакцију за све жртве и одговор на то ко је, где и када страдао. Јер, тешко је и причати о било каквом помирењу ако имате толико убијених, несталих и киднапованих чија се судбина не зна.



У сваком случају, избор Хашима Тачија за председника Косова додатно је ослабио ионако добрано уздрману владу у Приштини и кабинет Исе Мустафе не може још дуго издржати. Јер, та крхка влада ионако склона паду биће сада изложена још већим притисцима опозиције, која није бројчано довољно снажна да би оборила владу, али је зато здушно опредељена за то да радикалним методама, укључујујући и насиље, изазове ванредне парламентарне изборе. У таквој ће атмосфери бити веома тешко да се прогура питање Заједнице српских општина. Али то не значи да Срби треба да престану да инсистирају на формирању ЗСО, напротив. У прилог томе иде и неподељено расположење код свих представника међународне заједнице да Приштина мора почети да испуњава своје међународне обавезе.



До сада се Приштина показала као веома вешта у прихватању нечега и онда опструкцији у фази спровођења договореног. Али то неће пролазити још дуго. Европска унија, опхрвана својим огромним проблемима, не жели да се више пуно бави Косовом, без обзира на чињеницу да на овој територији има најбројнију своју мировну мисију. Стрпљење Европе, када су у питању приштински маневри, увелико је на измаку и уверен сам да ће у наредном периоду поступци ЕУ бити у правцу модела „узми или остави” – и даље ће нудити шаргарепу, али ће сада по скраћеном поступку посезати за штапом ако се отворена питања не буду решавала сходно очекиваној динамици. Другим речима, о темама о којима је у Бриселу постигнут договор поновног преговарања сигурно бити неће. И ту више не помажу никакви изговори типа Уставни суд и слично.



Нажалост, стабилност на Косову је и даље релативна категорија и сваког момента може бити озбиљно нарушена. А Срби су у таквој ситуацији увек добар изговор, архинепријатељ који је довољно и мотивишући и обједињујући. О томе најбоје сведоче поруке Покрета „Самоопредељење”, који Србе и Србију помиње у безмало свакој другој реченици, наравно у негативној конотацији. Стога је за очекивати да ће и предстојећи парламентарни изборни бити искоришћени за подизање тензија, без обзира на јасан став Оебса да Срби имају право да бирају своје представнике у парламент Србије и да ће се у свим српским срединама на КиМ гласати 24. априла.



Али у будућности се тај антисрпски дискурс једноставно мора променити, но то нити хоће нити могу Албанци сами. На томе мора озбиљније радити међународна заједница, јер без тог искорака нема нормалног суживота. У свему томе за нас косовске Србе је веома битно и да у Београду имамо јаку владу која је у стању да обезбеди повољнију климу за наш одрживи опстанак на овом простору. Никакву помоћ, показало се, немамо од владе која је слаба, јер се она углавном бави собом. Србима на Косову треба снажна, међународно призната и прихваћена влада, каква је ова Вучићева. И каква ће, верујем и надам се, бити и следећа.

Оливер Ивановић

(аутор је лидер Покрета СДП)