Стефановић: Сат за Косово се не може вратити уназад

У овој земљи проблем је и у томе што, када кажете да сте близу решења, нико није навикао да је стварно тако. Када се то деси, људи треба да кажу: па нису ови из власти лагали, рекли су истину – изјавио је у интервјуу за „Дневник“ шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић. Он истиче да договор о Јарињу и Брњаку отвара пут даљег дијалога с Приштином, али и враћа у живот План у шест тачака генералног секретара УН Бан Ки-муна.

*Хоће ли прелази бити предмет дијалога предстојеће бриселске рунде?

– Не, то је предмет свакодневних разговора, а у Бриселу нас чекају електрична енергија, Телеком, решавање заступљености Приштине у регионалним иницијативама, питање универзитетских диплома, а можда дотакнемо и ваздушни саобраћај. Верујем да ће имплеметациона група за Јариње и Брњак, у коју ће бити укључени Срби са севера, као и друге групе које већ раде, постићи договор, тако да неће бити формалних разговора између Приштине и нас о режимима на ова два прелаза. Верујте да смо близу решења.

*Шта очекујете да ћете с новом рундом донети као решења из Брисела, с обзиром на кртитике досадашњег учинка, како од опозиције, тако и од Срба с КиМ?

– Увек када постигнемо нека тешко достижна решења, на овим просторима постоји велики одијум, нарочито опозиционе јавности. Међутим, таква решења су се касније током наше историје показала као одлична. Нова решења која ћемо донети из Брисела сигурно се неће свидети опозицији, а она се и не траже због ње већ због грађана Србије, оних који живе на КиМ, а држава Србија при том води рачуна о сопственим интересима. У предстојећој рунди чекају нас већ поменуте тешко решиве теме, с великим антагонизмима и супротстављеним ставовима две стране и морамо наћи решења која ни на који начин не дају потврду независности такозване државе Косово, а  да истовремено решавају конкретан проблем.

*Имате ли већ готова решења с којима ћете за нови преговарачки сто? Јавност се често пита ко је њихов творац, ко стоји иза тога што ви односите у Брисел из Београда?

– Стоји, пре свега, платформа Владе Србије која је усвојена, и која је ускладу с Уставом и законима Србије, скупштинске резолуције, као и Устав и закони ове земље. Ми сва решења и модалитете претходно износимо и опозиционим партијама, ако желе да чују, а за сада се показало да већина не жели са мном да разговара, затим Србима на КиМ. То ћемо наставити да чинимо, као и када се договоримо, отићи ћемо код њих да чују шта је то и какви су резултати. Друга је ствар што се договорено неком не свиђа, што мисли да је могуће боље и другачије урадити, али то је већ проблем с перцепцијом света у којем живимо.

*Поменуто, попут скупштинских резолуција, политике Владе, све је то основ, али ко пише та решења, председник државе, Владе, ви...?

– Нема ту писања решења. Ми знамо шта нам је циљ – да решимо конкретан проблем, да сачувамо нашу позицију око статуса, дакле, да не угрозимо позицију Републике Србије, а опет да проблем решимо. Врло је компликована свака ситуација када су за столом те теме и свако питање је тешко решиво. Мислим да је јасно да кроз систем извештаја реферишемо и председнику Владе и Републике и Влади Србије, и, ако хоћете, и Скупштини, што ће сада, везано за преговарачки процес у парламенту, надам се, бити усвојено. То је врло корисно јер показује јединство људи у Србији, политичких фактора и добра је порука грађанима на КиМ.

*Јединствени су били и посланици у Одбору за КиМ који долазе из Покрајине у осуди и оштрим критикама и делова Владе који су их назвали и балванима и балван револуцијом, али и идејама о хуманитарном пресељењу са севера КиМ у источну Србију. Какав је ваш коментар тих порука Србима, првенствено на северу КиМ?

– Апсолутно није постојала ниједна лоша порука Србима на северу КиМ упућена од Владе Србије или председника државе. То што политички фактори у овој земљи, дакле председници партија, одређени посланици, аналитичари, медији, имају право да износе своје мишљење је легитимно у демократији. Но, не постоји ниједна лоша порука коју је ова држава упутила својим грађанима, и ја стојим иза тога. Друга је ствар што морамо бити свесни тога да Срби на КиМ живе у тешким условима, да они на северу живе у веома лошим околности и 12 година су изложени притиску, а истовремено су подвргнути потпиривању нереалних погледа на ситуацију у којој Косово као проблем може да се реши. Они знају да им је тешко, а политичка елита при том није учинила ништа да им покаже реалан излаз из кризе већ је махом потпиривала нереална очекивања. Сада када име се покажу опције које су могуће, не које смо сањали, многима се од њих то не допада, а сат уназад не можемо вратити. Да можемо, већ би то урадила било која влада у овој земљи, небитно ко је на власти. Бити реалан, отворен и искрен, то је суштина. Нећемо признати КиМ као независну државу, нећемо помоћи ту њихову такозвану независност, али морамо се кретати у оквирима којим можемо тим људима помоћи. Не могу они живети од парола и од тога да по двестахиљадити пут чују „ми смо с вама, подржавамо вас и нећемо признати Косово“. То може сваки ђак основне школе да срочи и каже, а то није одговорност људи који воде државу, они морају да решавају проблеме, што ми управо и радимо.

Драган Миливојевић

Има разних трибуна

*Води ли се рачуна о томе што у Скупштини говоре посланици, не опозиције већ ДС-а и УРС-а с Косова и Метохије, а подвлаче да изричу став који заступа 50.000 Срба са севера?

– Има разних трибуна, нарочито када је криза на вратима. Није спорно да се говори у име грађана, то је, уосталом, и њихово право, они су бирани, међутим треба и грађанима говорити, и то је двосмерни процес. Грађани треба да чују од њих која су решења јер нема ништа лакше него усред Београда устати и рећи: ја говорим у име косовских Срба. Ко ће то да дематује, артикулише став другачији од изнетог? Према томе, да се не бисмо бавили странчарењем и пледирањем да смо власници нечијег преовлађујућег става, јер је то грубљење времена, треба да видимо конкретне проблеме, Јариње, Брњак, проблем севера, проблем Срба јужно од Ибра о којима нико не прича, о њиховој изложености, проблемима у којима живе, па проблем Срба који учествују у косовским институцијама, Бајрама Реџепија који хоће да отима српска документа и таблице, траже 500 евра да би ставили КС таблице. Дакле, то су све проблеми државе у тешком националном моменту, а постоји и велики проблем када се опозиција пита да изнесе предлог. Не треба нас нападати због тога. Одговорна држава, власт, у тешким тренуцима и треба да пита све да дају допринос. Они су ођедном постали нервозни што их ја питам, као у полемици коју сам имамо с напредњацима. Потребан нам је што шири могући став, који је конкретизован, а не поруке попут: видећете када дођемо на власт... То је неодговорно.