навео је Тачи, уз напомену да ће се формирање тих оружаних снага „као мултиетничке компоненте Косова и регионалне безбедносне архитектуре”, реализовати у сарадњи са НАТО партнерима.Међутим, актуелни заменик косовског премијера Бранимир Стојановић каже за наш лист да о некаквом успостављању оружаних снага Косова није постигнут било какав, ни директан ни прећутан договор, када је Српска листа прихватила учешће у влади коју води Иса Мустафа.
– Реч је, иначе, о трансформацији Косовских безбедносних снага у неку врсту оружаних снага, али нема конкретног предлога шта то треба да значи, односно шта ће се то променити у организационом и функционалном смислу. Како год, своје ставове о тој теми, а они су крајње негативни, више пута смо износили и Хашим Тачи је с њима итекако добро упознат. Једноставно, Косову и Метохији било какве додатне оружане снаге нису потребне. Уосталом, ту је Кфор, који сасвим задовољавајуће обавља свој задатак – објашњава Стојановић. По његовим речима, јасно је да и Тачи и многи други у Приштини желе да се иде у правцу успостављања оружаних снага, али више из популистичких, маркетиншких разлога, нужних за унутрашњу политичку употребу.
– Политички живот на Косову и Метохији захтева од албанских политичара да се овако понашају, тако да нас овакве изјаве и најаве не изненађују. Али да ли ће се оне и остварити, е то ћемо тек да видимо. Извесно је да је ово једно од питање које се не решава само у Приштини, већ је и то тема за Брисел. Јер некакве косовске оружане снаге ми видимо као проблем, а не нешто што доприноси развијању добрих односа Срба и Албанаца на Косову и Метохији. У сваком случају, извесно је да ће Српска листа, када за то дође време, одлуке доносити у координацији са Владом Србије – наводи Стојановић.
Заменик косовског премијера још упозорава на то да је покрајина притиснута мноштвом проблема. Мора се, по њему, пуно урадити на пољу владавине права, правосудног и система полиције, све до решавања такође изузетно озбиљних социо-економских питања. И све то је неупоредиво важније од успостављања косовских оружани снага, наглашава Стојановић, а са њим се слаже и Оливер Ивановић, чија је СДП такође део Српске листе.
– Процене су да би реализација Тачијеве идеје коштала између 11 и 12 милиона евра годишње – наводи Ивановић, који је посредством адвоката прокоментарисао Тачијеву идеју из затвора у Сремској Митровици. – На Косову данас више од 700.000 људи преживљава са испод два долара дневно; регистровано је преко 350.000 незапослених, при чему још сваке године на тржиште рада долази до 12.000 радника, а привреда је у таквом стању да у најбољем случају може да апсорбује њих 8.000; само последњих годину дана готово 29.000 грађана затражило је азил у некој од европских земаља; буyетска рупа све је већа, а више од 100.000 Срба и неалбанаца чека да се створе услови за њихов повратак...
Дакле, када се све сабере - а има тога још - боље да Тачи и косовска администрација усмере своју енергију ка томе да привуку инвестиције, поспеше запошљавање у пољопривреди и малој привреди, заврше започете пројекте... него што се воде логиком да романтичарске идеје о косовској војсци грађанима могу бити замена за хлеб.
Мирослав Стајић
Претња за Србе
– Намера јачања оружаних снага показује склоност ка решавању отворених питања силом. И то је оно што нас плаши – упозорава Оливер Ивановић. – Тим пре што нека армија поред Кфора може да значи само да би Кфор одређене компетенције могао да пренесе на ту нову формацију. А то би значило да ће Срби бити додатно угрожени. Једноставно, Срби не верују тим Тачијевим оружаним снагама. Друго, то ће бити наоружане јединице на које ће, разумљиво, Срби гледати као на претњу, што ће довести до њихове хомогенизације. Уколико као последица тих додатних тензија буде и екцеса, бојим се да ће онда и Срби почети да се наоружавају. Трећи елеменат је такође важан: у парламенту прича о оружаним снагама не може да прође, јер би по уставном кључу морала да добије и подршку српских посланика. Зато у Приштини већ смишљају „план Б” како да изврдају поменуту уставну гаранцију доношењем закона, што би довело до додатног урушавања поверења Срба у косовске институције.
