односе двеју земаља и искомпликовати приступне преговоре Србије с ЕУ.
На питање да ли су Шешељ и његови наступи постали део кампање за председничке изборе 28. децембра у Хрватској, директор новосадског Центра за регионализам Александар Попов одговара потврдно, наводећи да међу земљама бивше Југославије злоупотреба међусобних односа за унутрашње политичке сврхе није ретка појава.
– Очигледно је да се ради о употреби „случаја Шешељ” за потребе председничке кампање, али и јачања такозваног патриотског капацитета у ситуацији када се већ више од два месеца дешавају протести бранитеља који све више добијају политичку ноту – каже он у изјави Танјугу.
Попов сматра да је спомињање Србије у том контексту „непримерено јер се по свему види да је Хашки трибунал, ослобађајући Шешеља без икаквих предуслова, увалио Србији врућ кестен”.
Примедба да се власт у Србији не ограђује од Шешељевих изјава није коректна јер су, како каже, и они у Хрватској који дају такве примедбе свесни тога да, кад би власт у Србији то радила, морала да реагује свакодневно јер он свакодневно даје непримерене изјаве, а да не говоримо о томе да би им тиме дала још већу тежину.
Да је хрватска реакција на Шешељеву реторику у складу с тамошњим предизборним приликама, слаже се и координаторка Националног конвента о ЕУ у Београду Наташа Драгојловић.
– Председник Јосиповић се дописује са судијом Мероном и та преписка нема везе са Србијом већ с једним њеним грађанином који самостално политички делује јер му тај суд то није забранио – оцењује она за Танјуг.
Наташа Драгојловић напомиње да су грађани на изборима оценили Шешељеву политичку релевантност, као и партије на чијем је челу, „и то негативно”, додајући да то што радикали заступају у Србији не може проћи цензус.
Она додаје да би би била добра вест за српско-хрватске односе да је то само део кампање за председничке изборе. То би значило да би од следеће године могло опет да се разговара о кључним нерешеним питањима и проналазе конструктивна решења, која нису оптерећена политичким паролама.
Србија, по њеном мишљењу, треба да инсистира на конструктивној регионалној сарадњи и добросуседсеким односима, што је, подсећа, уосталом један од наших спољнополитичких приоритета и реалан спољнополитички интерес.
Хрватски амбасадор у Србији Горан Маркотић изјавио је јуче да су односи двеју земаља постављени на добрим темељима и да пуштање Војислава Шешеља из хашког притвора не може угрозити укупне односе.
– Ту нема неких спектакуларних напредака, али нема ни спектакуларних падова – рекао је Маркотић, говорећи о односима двеју држава у Нишу, где је у посети с делегацијом привредника из Хрватске, пренео је Танјуг.
Маркотић је рекао да у тим односима може доћи „ту и тамо до неких проблема, али да проблеми постоје и у породици”.
– Проблеми постоје и међу суседима, постоје међу свима, битно је да су две државе довољно јаке и да су успоставиле добру сарадњу да се ти проблеми могу решавати – рекао је Маркотић, одговарајући на питање да ли предложена декларација о Шешељу у Хрватском сабору може утицати на односе двеју земаља.
Он је поновио став своје земље да билатерална питања неће ни на који начин представљати препреку за улазак Србије у ЕУ.
– Треба разликовати да ли је неко питање билатерално или спада у оквир правне тековине ЕУ, где постоје услови које свако мора испуњавати пре уласка у ту заједницу, а ту спадају прихваћене европске вредности и стандарди – напоменуо је Маркотић.
Е. Д.
