све зараде бити обрачунаване на основу истих елемената, исте основице и јединствене матрице распона коефицијената.
Тиме се остварује принцип једнака плата за једнак рад".
Распон коефицијената ће се дефинисати посебним законима, чије доношење се очекује након усвајања овог такозваног кровног прописа.
Закон, такође, предвиђа да постоји основна плата, која се добија множењем основице и коефицијента, коефицијенти ће бити утврђени пратећим прописима, али се основица одређује сваке године у складу са буџетом Републике за наредну годину.
За цео јавни сектор ће, како је наведено, бити утврђена јединствена основица и то законом о будету за сваку годину, али и уз претходно прибављено миљење Социјално-економског савета.
Изузетак је основица за обрачун и исплату плата у аутономној покрајини и локалној самоуправи, која ће се разматрати само у току процеса припреме будета аутономне покрајине, односно локалне самоуправе за наредну будетску годину на начин којим се планира смањење укупних расхода и чиме се обезбеђује дугорочна финансијска одривост, а утврдује одлуком о будету у складу са масом средстава опредељеном за обрачун и исплату плата.
Овако утврдена основица не може бити већа од основице која је утврђена законом о буџету, пише у усвојеном акту.
Закон предвиђа и успостављање Општег каталога радних места, односно звања, чинова, положаја и функција у јавном сектору који сачињава министарство надлежно за послове државне управе и локалне самоуправе.
Тај каталог се састоји од посебних каталога који представљају попис звања и положаја службеника и попис функција, док посебни каталози служе да се искажу услови и захтеви за обављање послова, а све у циљу вредновања.
Запослени може да добије већу плату по основу постигнутих резултата и оствареног радног учинка изнад очекиваног за радно место, под условима и на начин прописан посебним законом, ако овакво вредновање није изражено кроз коефицијент, односно напредовањем кроз платне разреде.
Када је реч о платама функционера, њихове коефицијенте за обрачун основне плате одредиће посебан пропис у складу са одговорношћу на функцији.
Када је реч о минулом раду, запослени ће и даље по том основу добијати увећање плате од 0,4 одсто по години стажа.
Што се тиче регреса и топлог оброка, што је била главна замерка синдиката, ипак је договорено да се они исказују посебно, а не у коефицијенту како су страховали синдикати.
Запослени у јавном сектору страховали су да ће им по новом закону током боловања за 65 одсто бити умањена основна плата, а не просек 12-месечних примања у који улазе и додаци за дежурства, рад викендом и празником, прековремени рад, ноћни рад, регрес, али то није предвиђено овим прописом.
Закон, међутим, јасно дефинише да средства за исплату основне плате, увецања плате по основу минулог рада и за остала увећања плате буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године.
Ово ограницење се односи и на планирање и остваривање средстава за исплату накнада трошкова и других примања утврдхених у складу са овим и посебним законом.
Предвиђено је да се до 1. јануара 2017. године донесу закони којима се уређују радноправни статус, плате и друга примања запослених у јавном сектору, а до 1. јануара 2018. године биће усклађени закони којима се уредују плате и друга примања полицијских службеника, професионалних припадника Војске Србије и запослених у органима у чијем су делокругу послови безбедности и обавештајни послови, са одредбама овог закона.
Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у Слубеном гласнику, а примењиваће се од 1. јануара 2017. године, а на полицијске службенике, професионалне припаднике Војске Србије и запослене у органима у цијем су делокругу безбедоносни и обавештајни послови - од 1. јануара 2018. године.
Закон се односи на државне службенике и намештенике у државним органима, полицију, војна лица, службенике и намештенике у органима аутономне покрајине и локалним самоуправама, запослени у јавним агенцијама и организацијама, функционери...
Не односи се на запослене у јавним предузећима, Народној банци Србије, као ни на запослене у јавним медијским сервисима и организацијама које су основане међународним уговором или којима се плате одредују у складу са међународним уговором.
Атанацковић: Закон о платама прилагођен решењима ЕУ
Закон о платама у јавном сектору, који је данас усвоји парламент, на савремени начин регулише ту област и прилагођен је решењима у ЕУ, изјавио је данас председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић."Сматрамо да је тај закон, који покушава да изједначи висину плата за анагажовање службеника у јавној управи, било неопходно донети пошто нас приближава решењима која постоје у ЕУ", рекао је за Танјуг Атанацковић, који је председавајући Социјално-економског савета (СЕС).
Он је подсетио да је СЕС раније одобрио нацрт тог закона и истакао да се у великој мери изашло у сусрет синдикатима и њиховим захтевима да се тај акт прилагоди Закону о раду.Атанацковић је нагласио да је Законом о платама предвиђено и да за цео јавни сектор буде утврђена јединствена основица за сваку годину, али уз претходно прибављено мишљење СЕС-а.
Он је казао да ће економско-социјални савети на локалном нивоу, које би требало да имају све општине у Србији, такође моћи да утичу на висину коефицијената у локалним заједницама.Према његовим речима, основни значај Закона о платама у јавном сектору је да се сада на савременији и нормалан начин регулишу плате запослених у јавном сектору.
"Али, ово је тек почетак и у великој мери ће квалитет тог закона зависити од тога како ће изгледати подзаконски акти који ће се бавити детаљима. Можда ће закон у наредном периоду претрпети и неке измене, али сматрамо да је ово корак напред", навео је Атанацковић.Када је реч о синдикатима, Атанацковић наводи да прве верзије тог закон нису обухватала одређена права радника која, иначе, постоје у реалном сектору и да је један од успеха изједначавања права које радници у приватном сектору имају у односу на оне у јавном сектору.
"Мислим на могућност запослених да добију повећање плате у односу на минули рад, као и на то што су топли оброк, регрес и друге ствари слично регулисане као у Закону о раду.Атанацковић је казао да ће запослени и даље по том основу добијати увећање плате од 0,4 одсто по години стажа, као и да је што се тиче регреса и топлог оброка, што је била главна замерка синдиката, ипак договорено да се они исказују посебно, а не у коефицијенту.
"Закоднодавство ЕУ не познаје посебно плаћање као што ми имамо 0,4 одсто за сваку годину стажа, већ то регулише на други начин и онај ко има више година стажа аутоматски има и више стручности и плата му је већа. Међутим, овде се инсистирало да се као у реалном сектору независно од тога где је неко запослен и колика му је плата прихвати да се посебно плаћа 0,4 одсто свака година радног стажа", објаснио је Атанацковић.
УПС с нестрпљењем очекује, поручује Атанацковић, да се на сличан начин реше и плате запослених у јавним предузећима на републичком нивоу.
"Цела јавност очекује да се то регулише, јер поједина јавна предузећа са платама штрче у односу на плате у јавном сектору", нагласио је Атанацковић додајући да ће тако бити остварене значајне уштеде у трошковима државе.
Савић: Синдикати задовољни, испоштована права радника
Закон о платама у јавном сектору, који је данас усвојио парламент, омогућиће да запосленима у том сектору буду враћена права која нису имали годинама, попут топлог оброка и регреса, изјавио је данас председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Зоран Савић."Не могу да кажем да ли је ова верзија и коначна, и да можда нешто није промењено у амандманима, али ако је усвојен онај текст који смо ми договарали на Социјално-економском савету и са премијером и који је влада усвојила, синдикати могу да буду задовољни зато што што смо после 15 година поново добили право да добијемо регрес и топли оброк", рекао је Савић Танјугу.
Он је казао да када ће се то право остварити, зависи од уређивања нових секторских закона и средстава у буџету."Неопходно је да се обезбеде средства у буџету да би запослени ово право могли да осете кроз свој џеп, односно да приме увећану зараду. То ћемо морати да сачекамо, али то је оно што су синдикати тражили", рекао је Савић.
Он је додао да је и начин уређивања минулог рада нешто повољнији него што је био предвиђен Законом о раду, што значи да су запослени добили већа права.
"Топли оброк и регрес неће бити у коефицијенту већ ће бити исказан посебно и зависиће од стања средстава у будзету. Зависи од тога када ће влада донети одлуку о висини тих примања и колико ће она бити износити . Мораћемо да сачекамо, али је битно да смо опет добили право на то, односно право које нисмо имали последњих 15 година", навео је.
Савић каже да преговори у вези решења у закону нису били лаки и да су трајали неколико месеци."Ово је била прилика да су после дужег времена синдикати успели да један закон врате из даље процедуре на дораду и да утичу на поправљање самог текста и закона у корист запослених и да се такав закон усвоји", казао је Савић.
У наредном периоду следи усвајање нових, посебних или секторских закона како би Закон о платама могао да се примени од почетка 2017.године, рекао је Савић наводећи да је са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе договорено да синдикати буду укључени у то.
(Танјуг)
