одговарајући градоначелнику Шапца Небојши Зеленовићу.
Јоксимовић је, коментаришући Зеленовићеву изјаву да је због неодговорног односа изгубљен новац ЕУ за пољопривреду, изјавила да је Србији из ИПАРД фондова у периоду од 2015. до 2020. године на располагању 175 милиона евра, те да влада чини све да испуни услове за добијање акредитације у првој половини наредне године.
Она је објаснила да се од укупне суме од 175 милиона евра годишњи износ постепено повећава, од 15 милиона евра из ИПА 2015. године, 20 милиона у 2016. години и надаље, док, према правилима ЕУ, првих 15 милиона евра треба да буде потрошено до 2018. године јер је рок за имплементацију три године.
"Приоритет Владе Србије је да искористи и тих првих 15 милиона евра, и стога чини све да испуни услове за добијање акредитације у првој половини наредне године како би у предвиђеним роковима усмерила тај новац српским пољопривредницима", нагласила је Јоксимовић и додала да је укупна сума од 175 милиона евра на располагању Србији до 2023. године.
Коментаришући Зеленовићев захтев да се Управа за аграрна плаћања врати у Шабац, Јоксимовић је подсетила да су на неопходност њеног пресељења у Београд више пута током година, на различитим састанцима, указивали представници Европске комисије.
Влада је зато пресељење установила као један од приоритетних задатака, имајући јасно у виду да је то веома значајан предуслов за добијање акредитације система за управљање претприступним фондовима ЕУ за рурални развој, навела је Јоксимовић.
Она је подсетила и да је у Извештају о напретку за 2015. годину ЕК поздравила одлуку владе о пресељењу у Београд, уз оцену да је то "веома значајан догађај" у контексту добијања акредитације за ИПАРД.
Како каже, најважнији разлози због којих је претходна локација била потпуно неодговарајућа били су вишеструки и јасни од почетка, а један од њих је и тај да зграда у Шапцу ни у најранијој фази приступања Србије ЕУ не задовољава потребе акредитације.
Објекат који је коришћен за седиште Управе може да прими до 100 запослених, док је само за акредитацију за ИПАРД неопходно минимум 125 људи, док би уз запослене на обради националних субвенција укупан број запослених морао би да буде око 200.
"У каснијој фази, до уласка у ЕУ Управа мора да броји више од 1.200 људи, што говори о апсолутној неефикасности и нерентабилности претходно одабране локације Управе", навела је Јоксимовић.
Такође, наводи, у тренутку када Управа буде морала да броји више од 1.200 запослених, али и пре тога, није вероватно очекивати да ће тржиште радне снаге у Шапцу обезбедити довољан број и квалитет запослених, пре свега информатичких стручњака, грађевинских инжењера, архитекта, правника и економиста.
"Да је ситуација била таква од почетка говори и податак да је од оснивања Управе у Шапцу, више од 30 стручњака свакодневно путовало на посао из Београда. Сви су у радни однос примљени након што је Управа успостављена у том граду", додаје Јоксимовић.
Она наводи и да је главни задатак Управе да буде у свакодневној комуникацији са пољопривредницима, те да је зато важно да њима буде омогућена лакша и јефтинија веза са институцијом којој је основни задатак да им буде од помоћи, а ту комуникацију је отежавао недостатак директних аутобуских линија и непостојање железничке пруге.
Све институције које су повезане са Управом у процесу акредитације за ИПАРД - матично министарство, Министарство финансија, Ревизорско тело, ЕУ делегација, смештене су у Београду, подсећа Јоксимовић, што је вишеструко повећавало време неопходно да се заврше послови и одрже редовни и свакодневни састанци, а самим тим је утицало и на економичност и оправданост измештања ван Београда.
"Имајући све ове аргументе у виду, као и чињеницу да је Управа за аграрна плаћања недавно кадровски ојачана, што је такође био један од услова Европске комисије, упркос фискалној консолидацији и смањењу броја запослених, јасно говори о намери Владе да у наредном периоду учини све да се отклоне и сви други недостаци који су постојали годинама и којима се нико није бавио", подвукла је Јоксимовић.
Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић, који је и председник странке Заједно за Србију, послао је писмо премијеру Александру Вучићу и јавно прозвао Владу Србије да је због неодговорног односа изгубљен новац ЕУ за пољопривреду.
(Танјуг)
