"Да ли видимо будућност у Европи, за шта морамо да платимо одређену цену, а која није мала, или да останемо на овоме сада?", питање је које је "квалификовао" нацији као кључно за будућност земље.
Најавио је да ће рећи шта он мисли да је набоље, а грађани ће, каже, рећи да ли је то фер или није.Како? На референдуму или парламентарним изборима?
А, можда, имајући у виду и промене Устава, Србији следе оба начина демократског изјашњавања грађана о најкрупнијим питањима, која превазилазе политичка и партијска становишта.
Директор агенције за истраживање јавног мњења "Фактор плус" Владимир Пејић сматра потребним да се грађани изјасне о најважнијим питањима за Србију, пошто у јавном мењају постоје озбиљне поделе.
"То су толико крупне теме да би, ко да год да се налази на власти, било неодговорно и неправедно ослонити се, у крајњој линији, само на избор владајуће коалиције", рекао је Пејић Танјугу.
Што се тиче пута Србије ка ЕУ, референдум је, сматра, пре свега због чињенице да има пуно људи из стручне и шире јавности који су евроскептици, навео је Пејић.
"Ако погледамо састав парламента, видимо да је већина партија опредељена за ЕУ. Тако да је референдум важан законски, али и у сваком другом смислу".
Према његовим речима, друго питање које је за Србију много теже, али и још битније, јесте питање Косова.
"Јер, ми још не знамо које је коначно решење за КиМ, ако га уопште буде у неко скорије време. Какво год да буде решење, да ли га предложила ЕУ, Русија, САД или ми заједно са Албанцима дођемо до предлога решења, свакако ће то бити нешто о чему ће грађани морати да се изјасне и мислим да би ту референдум био најбољи", истакао је Пејић.
Говорећи о изборима као једној од опција, Пејић објашњава да они могу да буду заједно са референдумом, што није пракса, али могу да буду и пре референдума, како би потенцијалној владајућој коалицији дали и легитимитет и снагу да спроведе одређене одлуке и сам референдум.
Такође, може се десити да уколико референдум буде неуспешан или изазове веће потресе избори буду након референдума, тако да су све опције отворене, додао је.
"Што се тиче сличних ситуација у развијеним евроским и другим државама, референдум обично не иде заједно са изборима и за овако озбиљна питања референдум је нешто што има предност у односу на изборе. Избори дају или легитимитет референдуму или су последица резултата референдума", објашњава Пејић.
Без обзира што је косовско питање специфично у односу на друге земље, које су улазиле у ЕУ, мислим да се ту много не разликујемо од тих земаља, закључио је Пејић.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да су и референдум и избори демократски облици изјашњавања и сасвим примерени изазовима са којима се Србија суочава.
"У савременом свету нема политички знацајне одлуке која не би требало да има демократску политицку легитимацију", рекао је Вук Станковић Танјугу.
С друге стране, каже, важно је да предлог решења буде прецизан и конкретан и да се створе услови за озбиљну, рационалну и одговорну дебату.
Без дебате тешко можемо да схватимо тежину изазова, сматра Вук Станковић, али додаје да смо, на жалост, јако далеко од разложне политичке расправе свих релевантних институција, политичких актера и друштвених актера.
"Не било лоше да по питању КиМ и ЕУ ''изненадимо'' себе већим степеном слободе, рационалности, озбиљности и одговорности", констатовао је он.
Професор Владимир Вулетић оцењује најпре да је председник Србије заузео одговоран политички став, у складу са европским духом, као и да би референдум био најбоље и најдемократскије решење.
"Сигурно је да у тренутнку када се буде приступало ЕУ или уколико се на неки други начин слична питања буду решавала, да би рефередум би био најбоље решење", рекао је Вулетић Танјугу.
Он, међутим, не би искључио изјашњавање на изборима, уколико, каже, тих питања буде много. Логично је, каже Вулетић, да се грађани питају о значајним питањима која се тичу државног суверенитета и слично. Подсетио је да је у већини земаља данашње ЕУ, када су се прикључивале, био одржан референдум.
"Имамо стално нешто што се, иначе, назива демократски дефицит у смислу да имате релативно слабу излазност на изборе, па када ту слабу излазност прати и чињеница да неке партије, колико год биле јаке, не носе све гласове, увек се, на крају, постави питање да ли онда заправо о тим питањима одлучује мањина".
Према његовим речима, то су суштински важна питања у вези са суверетнитетом наше земље, а то значи питања у вези прикључења ЕУ, питања граница и друго.
Напоменуо је Вулетић да, ипак, не мисли на техничке и административне ствари или геометарска подешавања нечега што није спорно, већ на озбиљнија померања граница, што сигурно тражи "неку врсту или рефрендума или на други начин обезбеђеног легитимитета таквих одлука".
Вучић је као крупне препреке на путу Србије ка чланству у ЕУ навео питање Косова и Метохије, као и границе са БиХ и Хрватском.
“Да ли су то за нас лаке препреке? Нису, као Хималаји су, али не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест“, истакао је председник.
"Одлучиће грађани и ми ћемо да поштујемо ту одлуку. Али, нећу да се кријем, већ ћу рећи шта мислим да је најбоље за земљу", истакао је у среду Вучић.
