Бивши репрезентативни футсал голман посебно је заблистао када је то било најпотребније – у финалном мечу, те је међи најзаслужнијима за нову титулу свог тима.
- Сјајан је осећај, заиста, победити на “Дневниковом” турниру – каже Алекса Антонић. – Лампонеу је то трећи, а мени други тријумф. Овај турнир има велики реноме, гледаоци воле да виде добар фудбал, па је свакој екипи сан да победи у великом финалу.
Лампоне је у финалном мечу, тек након пет серија седмераца (у регуларном делу резултат је био 1:1) савладао одлични тим Пет пријатеља. Севали су ударци Зукића, Миљановића, Блажића и осталих фудбалских зналаца из темеринске екипе, али је Антонић у неколико наврата био попут хоботнице. Зауставио је неколико сјајних шутева, а кумовао је одличном рефлексном реакцијом и код последњег пенала, када је лопта погодила пречку.
- Финална утакмица је била квалитетна, мада није било много изгледних прилика на обе стране. Ипак, успели смо да поведемо из једне полушансе, али у финишу нам је пала концентрација, па смо противницима у последњем минуту омогућили два пенала. Имали смо среће да ривал промаши седмерац, али не и деветерац. На крају, у пенал лутрији, имали смо више среће и освојили турнир – каже поуздани голман.
Рођен је у Шапцу 1981. године, али је већ годинама Новосађанин. Ипак, одскора практично Крагујевчанин, с обзиром да је у зимском прелазном року из сремскомитровачког футсал клуба Деус прешао у Економац. Клуб из срца Шумадије јури нову титулу првака дражаве, те су се појачали голманом врхунског калибра. Алекса Антонић, очигледно, не мисли да му је тренутна збирка трофеја коначна, било да је у питању футсал или мали фудбал.
Д. Кнежић
