Пише: Слободан Јаковљевић
Активности радничког спорта у Војводини реализују се по јединственом систему на овдашњим и европским просторима. Завршне спортске манифестације радника Покрајине, као што су Првенство Војводине, а посебно Олимпијада, остале су у неизбрисивом сећању многих генерација радника спортиста. Стотине предузећа – установа и стотине хиљада запослених били су, минулих деценија, активни учесници многобројних спортских манифестација, које су оставиле неизбрисив траг у спорту и физичкој култури Војводине и Србије.
Организатори и носиоци свеукупних активности у радничком спорту Војводине били су Савез самосталних синдиката Војводине и Савез за рекреативни спорт Војводине (сада Савез спорт за све Војводине), који су кроз ангажман читаве плејаде радника – аматера и ентузијаста успели да од радничког спорта у Покрајини створе институцију која је постала пример позитивног и вредног у физичкој култури.
Систем реализације активности је специфичан и јединствен. Организационо устројство радничког спорта је постављено тако да се свакоме, ко је заинтересован за бављење спортском рекреацијом, пружа прилика да искаже своје могућности и способности и да у складу с тим оствари одговарајуће спортске резултате у појединачној или екипној конкуренцији. Основни ниво активности је општински, који подразумева организацију и реализацију такмичења у свакој општини, у складу с исказаним интересом.
Србобран за историју
Наредни, непосредно виши, ниво је зонско - регионално такмичење. Територија Војводине је подељена на осам зона, које чине општине. У саставу једне зоне има од четири до осам општина. На овом нивоу организују се такмичења у којима су учесници најбољи појединци и екипе с општинских надметања. Зонска такмичења су квалификационог карактера за учествовање на Првенству Војводине и Спортској олимпијади радника Војводине. Само најбољи с тих такмичења имају част да се појаве на завршним смотрама радничког спорта које се одржавају сваке четврте године.
Част да понесе назив олимпијског града имало је, до сада, десет градова, јер је одржано исто толико завршних смотри у протекле четири деценије . Та част припала је Новом Саду (1975. године), Панчеву (1979), Сремској Митровици (1983), Врбасу (1987), Кикинди (1991), Апатину (1995), Србобрану (2000), Бачкој Тополи (2003), Ади (2007) и Бачкој Паланци (2011). За домаћина 11. спортске олимпијаде радника Војводине изабран је Србобран који ће најбоље раднике спортисте из Покрајине угостити 2015. године. Овим је Србобран ушао у историју радничког олимпијског покрета јер ће бити први град који је по други пут постао домаћин завршне смотре најуспешнијих радника спортиста у Војводини.
Радничке спортске активности имају дугу традицију у свету. Одржавале су се на нивоу појединих радних организација, а највише на месном и нивоу општина. Ређе су одржавана регионална такмичења, а на нивоу региона или земље то би обично биле смотре. Ове активности су настале као један од облика рекреативног телесног вежбања, што је имало за циљ спорт ради одмора, разоноде и здравља. Програм је осмишљен тако да се одржава на уском простору, где нема путовања и узалудног губљења времена. Конципиран је да буде доступан свакоме, да нема прекобројних нити селектираних такмичара. Дакле, у класичном смислу био је то спорт за свакога, где је било важно такмичити се. Био је прилагођен за оба пола, а често и без чврстих и крутих правила спортских савеза. То је допринело да ове активности врло брзо постану популарне код радника, пре свега оних који нису укључени у активно бављење спортом. И у тој мери се поприлично успело, јер се велики број радника укључио у организован рад, схвативши да на тај начин побољшава физичку кондицију и радне способности, обогаћује и унапређује квалитетни и културни ниво свог живота и социјализује се као личност. Овакве активности превасходно су се одвијале у градовима, мада су сличне игре одржаване и у сеоским срединама.
Одржане и три европске олимпијаде
Носиоци оваквих видова радничког бављења спортом биле су спортске организације у фабрикама и предузећима, а били су важни носиоци спорта у некадашњим социјалистичким земљама у Европи, али и у Кини, Куби, па и Јапану, који није имао социјалистичко уређење. У богатим земљама, попут САД, Италије, Немачке, велики концерни финансирали су такмичарске екипе које наступају под називом тих фирми, али то су такмичарски програми који немају много додирних тачака са савременом концепцијом радничких спортских игара.
Прва национална руководства радничких спортких игара основана су 1941. године у Швајцарској са седиштем у Берну, а Немци то чине 1954. чије је седиште било у Хамбургу, да би у том истом граду, 1972. године, био основан Европски савез који је окупљао десет земаља.У Немачкој је 1912. основана Централна комисија за раднички спорт и негу тела, која је 1930. имала у свом окриљу 11 савеза и 1,3 милиона чланова, да би највећи немечки гимнастички савез АТУС 1919. бројао 740.00 чланова и био преко Луцерна у Швајцарској прикључен другим радничким спортским организацијама Европе, која је од 1929. године носила назив Социјалистичка радничка спортска интернационала (САСИ). Ова организација је од 1925. почела да одржава и радничке олимпијаде, па је тако прва одржана 1925. у Франкфурту на Мајни, да би следећа била у Бечу 1931, док је трећа одржана у Антверпену 1937. У Франкфурту је било 45.000 учесника, у Бечу преко 100.000, а у Белгији само 20.000.
На иницијативу ШСР-а 1921. основана је Црвена спортска интернационала. Доласком Хитлера на власт у Немачкој, од 1933. и увођењем националсоцијализма, забрањено је деловање свим радничким спортским организацијама. Прикључењем Аустрије Немачкој 1938. престао је са радом и АСКО који је обновљен 1945. и делује и данас.
После Другог светског рата раднички савези из 14 западноевропских земаља, којима се прикључио и Израел, основали су 1948. године Међународни раднички спортски комитет (ЦИСТ) са седиштем у Бриселу, који је организовао такмичења за своје чланице. Тих година радничка спортска активност ширила се на свим континентима, а наишла је на плодно тло и на просторима бивше Југославије, а Међународни олимпијски комитет признао је раднички спортски савез тек 1987.
