НОВОСАДСКИ ШАХ-КЛУБ: Девет великих деценија

Сазнања о оснивању првог шаховског друштва у Новом Саду допиру до половине 19. века. У то време било је мало примера организованог шаховског надметања, чак и у најразвијенијим земљама Европе. Није било ништа необично да су се шаховски клубови оснивали, гасили и поново формирали. Таква судбина задесила је и шаховски клуб у Новом Саду, који је четири пута почињао са радом.
Прво оснивање шаховског клуба у Новом Саду бележи аустријски мајстор, новинар и писац Јохан Бергер у свом годишњаку “Шах јарбух” где је навео да је шаховски клуб у Новом Саду основан 1880. године. О томе је први писао Озрен Недељковић (1903-1984), шаховски мајстор и родоначелник шаховског новинарства, али без изношења ближих података.
Друго организовање шаховског живота у Новом Саду покренуо је др Јожеф Ноа (1856-1903) у то време познати мађарски шаховски мајстор и учесник значајних турнира од 1880. до 1896. године (Грац, Берлин, Беч, Лондон и др.). Оригинална правила овог клуба са амблемом шаховског краља чувају се у Архиву Града. Клуб чији је први председник био др Ноа, организивао је и први турнир на којем је победио Армин Касовиц (1864-1929), по занимању стоматолог. Али после неколико година, будући да је др Ноа као судија премештен из Новог Сада, обустављена су првенствена такмичења, нова управа није бирана и ишчезла је организована форма па се са шахом наставило по кафанама. Упркос привидном застоју Новосађани су пратили шаховске догађаје у свету, а интересовање за краљевску игру потврђено је у новосадском часопису за забаву, поуку и књижевност “Јавор”, у којем се 1889. године појавила најстарија шаховска рубрика на српском језику под насловом: Игра “ШАХ”, а чији је уредник био Никола Коњовић (1869-1950), великан српског шаха.
Треће оснивање клуба, према белешкама Александра Нићифора (1892-1940), касније првог секретара НШК-а, уследило је 1904. године, али је клуб радио само нешто више од годину дана. Иако без шаховског клуба Новосађани нису били без својих представника на шаховским турнирима. Никола Коњовић 1900. године у Минхену, Стеван Ћирић (1886-1955), касније први новосадски шаховски мајстор, свој први турнир одиграо је у Дебрецину, Жарко Огњановић (1889-1957), касније први победник првенства Новог Сада, у Бечу 1910. освојио је друго место, а Јован Рајковић (1872-1950) је био трећи на турниру у Загребу 1911. године. Потоња двојица су своје пријатељство започето у Загребу наставили по повратку у Нови Сад што ће бити од пресудног значаја за оснивање Новосадског шаховског клуба.
По завршетку Првог светског рата у Новом Саду шах се редовно играо по кафанама, све до симултанке шаховског вештака Боре Костића (1887-1963), одржане 24. јула 1921. године у Новом Саду. Први српски велемајстор и највећи популаризатор шаха у свету с похвалом се изразио о јачини појединих играча, уз мишљење “да би се овде могао и требало да се оснује клуб, како би се краљевска игра могла систематски неговати”.
На тај потицај иницијативу су наставили Јован Рајковић, индустријски чиновник и директор, Бошко Мештеровић, банкарски чиновник и Жарко Огњановић, новинар који су 12. фебруара 1922. године, на дан Три јерарха, некадашње славе Новог Сада, сазвали новосадске шахисте за конститутивну скупштину клуба. У просторијама најстаријег хотела у Новом Саду, тада под именом “Царица Јелисавета” (данашњи хотел “Војводина”), пред четрдесетак шахиста, Јован Рајковић је саопштио циљ састанка и изнео потребу и значај оснивања клуба под именом Новосадски шаховски клуб. Усвојен је нацрт клупских правила са амблемом шаховског топа и затим послат на званично одобрење. Оригинална правила нажалост нису сачувана. У прву управу НШК-а изабрани су: Јован Рајковић за председника, Бошко Мештеровић и др Антон Грос за потпредседнике, Александар Нићифор за секретара, Жарко Огњановић за благајника, Љубомир Крстановић за бележника, Стефан Бастијанчић за домаћина, др Јован Шварц за правног саветника, затим, Геза Јакаб, Александар Розенберг, Мартин Варнус и И. Хајош за одборнике, те Г. Гавански и мајор Недељковић за контролоре благајника. Тако је из четвртог покушаја основано друштво под именом Новосадски шаховски клуб, које од тада до данас (изузев за време Другог светског рата) није прекидало свој рад пуних 90 година и по континуитету рада је најстарији клуб у Србији и на Балкану.
О најзначајнијим успесима шахиста Новосадског шаховског клуба објављена је књига 1997. године коју је поводом овог јубилеја неопходно допунити титулама државног првака и победника купа Србије освојеним за протеклих 15 година.
Подсећамо да је Нови Сад олимпијски град захваљујући шаху, због чега је неопходно обновити традицију организовања јубиларног шаховског турнира Новосадског шаховског клуба којим би се обележио 90. рођендан најуспешнијег спортског друштва у Новом Саду.
Славко Станојевић, сакупљач шаховске историје 
Красоје Нотарош, ФИДЕ мајстор