Олимпијски комитет Србије обележава 102. рођендан

БЕОГРАД: Олимпијски комитет Србије (ОКС) обележиће у четвртак 102. рођендан, свечаним отварањем "Олимпијске собе" на четвртом спрату београдског хотела Москва, где је 23. фебруара 1910. године у просторијама листа "Ново време" основан Српски олимпијски клуб, прва званична олимпијска организација код Јужних Словена.
Иницијативу за оснивање Српског олимпијског клуба покренули су млади официри тадашње Војске Краљевине Србије школовани у Француској, међу којима је водећу улогу имао капетан Светомир Ђукић.
Основни циљ Српског олимпијског клуба је, како је наведено у програму, "да олакшава оснивање витешких друштава и спортских клубова, да их морално и материјално, делом и саветом помаже, да приређује земаљске и светске олимпијске утакмице и игре, путовања и пешачења разних група по отаџбини и ван ње и да предузима мере за буђење и подстрекавање витешког духа у народу".
Српски олимпијски клуб 1911. променио је име у Средишњу савезну управу или Централни олимпијски клуб, а ккако је касније признао и сам Светомир Ђукић, тек тада, годину дана по оснивању, сазнало се да постоји Међународни олимпијски комитет (МОК), основан још 1894. године.
Одмах је започета акција за учешће српских спортиста на петим по реду Олимпијским играма у Стокхолму 1912. и пријем у МОК. Олимпијске квалификације одржане су у мају 1912. на Кошутњаку, а победник у трци на 100 метара Душан Милошевић и победник у маратону на стази Кошутњак - Умка - Кошутњак Драгутин Томашевић одређени су да бране боје Србије на Играма у Стокхолму.
Уз помоћ Владе од 4.000 динара (налог за исплату потписао је лично министар Никола Пашић), под вођством капетана Ђукића, секретара, поручника Драгутина Војиновића и стручног вође екипе инжењера Андре Јовића, кренули су 12. јуна возом за Стокхолм испраћени са београдске станице уз пуцање прангија.
На заседању МОК-а које је трајало од 14. до 17. јула Србија је примљена у МОК, првог дана објављен је захтев Србије за пријем, а из Ђукићевог службеног извештаја могло би се закључити да је пријем обављен последњег, али то нигде, па ни у документацији МОК-а није прецизно записано.
У Стокхолму је Светомир Ђукић постао члан Међународног олимпијског комитета, све до 1948. када је на лични захтев на конгресу у Лондону разрешен дужности у корист другог представника тадашње ФНРЈ.
Наиме, он је као пензионисани генерал Други светски рат провео у редовима Југословенске војске у отаџбини и после победе комуниста отишао је у избеглиштво у Немачку, у Дуизбург, где је преминуо 1960. године. Његови посмртни остаци пренети су 2002. године у порту цркве у родним Ражанима, недалеко од Косјерића.
Српски олимпијски комитет, према печату Олимпијски комитет Србије оснивањем нове државе Краљевине Југославије, 1919. године постао је Југословенски олимпијски одбор, а затим Југословенски олимпијски комитет и то име носио је све до 3. априла 2003. када је постао Олимпијски комитет Србије и Црне Горе.
Последња промена имена у Олимпијски комитет Србије десила се 8. јуна 2006. после гашења Државне заједнице Србије и Црна Горе, чиме је настављен континуитет започетом оснивањем Српског олимпијског клуба.
Прве медаље и то златне освојену су у Паризу 1924. године када је гимнастичар Леон Штукељ био најбољи на вратилу и у вишебоју. До сада су српски спортисти или боље речено спортисти држава, чији је саставни део била Србија, освојили 98 медаља - 28 златних и по 35 сребрних и бронзаних.
На предстојећим Играма у Лондону, на којима ће Србија трећи пут учествовати као самостална држава (после Стокхолма 1912 и Пекинга 2008) очекује се прва златна медаља и укупно 100. олимпијско одличје.