Како је рекао оснивач и власник овог спортског колектива Петар Пуача, до сада се поносе са освојених 2.085 пехара и трофеја, као и са 20 титула првака државе у различитим категоријама, али ту не намеравају да стану.
- Уз ФК Војводина који је институција у граду и Покрајини, у млађим категоријама сада смо други клуб у граду, оно што је некада био РФК Нови Сад - рекао је Петар Пуача. - По резултатима смо у последњих десет година тик уз Војводину, а ту говорим о пионирима и кадетима, који су други у Квалитетној лиги Војводине и најтрофејнија смо школа у Србији. Клуб се дели на школу фудбала од 5 до 12 година и на фудбалски клуб “Петар Пуача” од 12 до 18 година. Имамо све категорије, оформили смо и омладинску екипу и недостају нам једино први тим и ветерани, а то планирам да оснујемо већ од овог лета.
Потом је наш саговорник, као основни предуслов оваквих резултата, посебно апострофирао следеће:
- Суштина целе приче је да ничега од овога не би било и да бисмо се, другим речима, угасили да није било огромне помоћи града и посебно градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића. Он је, слободно могу тако да кажем прави добротвор, како за мене, тако и за сву децу која код мене тренирају и њихове родитеље. Не бисмо никада постали ово што данас јесмо, да немамо његову помоћ, у смислу финансија, што имају и сви остали клубови који аплицирају за средства из буyета града, али и у виду обезбеђивања аутобуса за путовања, опреме, лопти, дакле читаве логистике. Јесмо ми амбасадори Новог Сада који су донели пуно трофеја у овај град, али да није помоћи Милоша Вучевића, верујте, свега тога не би било. Он је идеалан градоначелник с наше тачке гледишта, а наглашавам да сам тотално аполитичан и да нисам члан ни једне странке - нити сам био, нити ћу бити. Говорим из угла не само фудбалских, већ и свих осталих клубова. Упућен сам у тематику и сведок сам да већ три и по године, од када је Милош Вучевић градоначелник, град помаже и омогућује деци да се баве спортом.
Петар Пуача је затим додао:
- Друга ствар је та што је Вучевић омогућио најталентованијој деци у нашој школи и клубу да више не плаћају чланарину. То нам се надокнађује кроз одобрена средства из буyета, па су 32 дечака ослобођења овог издатка. Ту је реч о деци из околине Новог Сада - Шајкаша, Будисаве, Каћа. Челарева, Жабља, Чуруга и других места, чије су породице слабијег материјалног стања. Потребни су нам људи који воле децу и који им, својим деловањем, омогућују услове за рад и развој.
Пуача има и јасну визију онога што планира да уради у блиској будућности:
- Желим и планирам да направим спортски центар “Петар Пуача”. Надам се да ће нам град и ту помоћи, јер, и поред исказаног разумевања, ту је већ проблем са земљиштем на којем бих реализовао своју идеју. Желим у перспективи да направим свој терен и балон. Не мора то да буде центар попут ФЦ “Вујадин Бошков”, нити могу да направим нешто тако, али настојаћу да своју идеју реализујем. Рекао сам да ћу оформити први тим и ветеране, имам помоћ још неких људи и желим да постанемо други клуб у Новом Саду, одмах иза Војводине. И сада по резултатима које остварујемо то јесмо, осим по инфраструктури. Недостају нам услови, јер тренутно тренирамо и играмо на игралишту Кабела поред Штранда.
За крај, Петар Пуача је нагласио:
- Поред Војводине и Пролетера, Нови Сад нема српсколигаша, па деца морају да иду у Беочин или Темерин, како би даље напредовала и играла. Циљ ми је да испуним визију и високе циљеве које сам поставио. Пионири и кадети сада се боре за улазак у Лигу Србије. Људи су препознали моју фудбалску причу, осим оних који су ослобођени чланарине, још 40 дечака плаћа пола њене цене. Уз Вошу, имамо убедљиво најбољу школу, сва моја најталентованија деца отишла су у Партизан, Црвену звезду и Војводину, њих 55 укупно, а сви из Воше који тамо не прођу или нису задовољни, долазе код мене. Овај град заслужује да има још једног доброг српсколигаша. нисам препотентан, већ се мојих осам тренера и ја боримо, по мени, за праву ствар. Два -три пута сам био пред гашењем, али нам је Милош Вучевић омогућио да преживимо тешке тренутке. Прваци Србије постале су генерације рођене 2004, 2005 и 2006. године, а град нам је у томе пуно помогао, јер не могу то сами родитељи да исфинансирају. Заузврат, ништа није тражио. Имам 260 деце, што чини породицу од преко нас 1.000 и сви знају да нам Милош Вучевић помаже. Од 2006. до 2011. године нисам имао никакву помоћ, а сада су ту људи који помажу и воле децу.
С. Р.
