Тимски рад и наука пут ка успеху

На основу предлога Факултета спорта и физичког васпитања у Београду и Матичног одбора за друштвене науке, Комисија за стицање научних звања Министарства просвете и науке Србије је доделила др Драгану Додеру научно звање виши научни сарадник у области физичког васпитања и спорта. У регистру научних звања ово је прво научно звање стечено у области физичког васпитања и спорта у Србији.

Тим поводом разговарали смо са др Драганом Додером, шефом Одељења за спортску аналитику Покрајинског завода за спорт у Новом Саду, о савременој тренажној технологији у спорту.

Од чега зависи такмичарска ефикаснот у спорту?

- Све бољим резултатима у спорту данас доприносе, с једне стране, све већа конкуренција и побољшани услови, а с друге стране, интензивна научна истраживања, која су везана за врхунске припреме и наступе спортиста. Зато се данас у свету много ради на изналажењу различитих могућности за постизање још већих рекорда, победа и резултата. У савременом спорту се тежи да се у што краћем времену постигне што већа ефикасност, а она се оствараује на интегралан начин, користећи све релевантне ресурсе, како би се дошло до најоптималнијег тренажног процеса. Данас је јасно да се постизање високих спортских резултата не може остварити на рачун количине и времена, већ повећањем јачине и оптимизације тренинга, што захтева ефикаснија средства, методе и оптерећења тренига. Кључ побољшања спортске форме и планирања је прогресија оптерећења и опоравка спортисте.

Које су то адекватне методе, средства и оптерећења у модерном тренингу?

- Методе у савременом тренингу представљају још увек недовољно истражено подручје, али је познато да би већ после 2-3 недеље, у целости или деловима, зависно од периода, требало мењати методе и средства тренига. У погледу оптерећења тренинга ствари су пуно јасније - код примене базичних средстава оптерећења превладава обим, а код специфичних средстава интезитет оптрећења.

Како се данас долази до врхунских резултата у спорту?

- До врхунских резултата у спорту се долази применом нове тренажне технлогије, пре свега израдом хијерархијске структуре модела спорта. Тренажни рад треба да се програмира тако да се код спортиста прате и развијају они потенцијали од којих највише зависи успех у том спорту. Пре спровођења тренажног процеса неопходно је измерити тренутне радне способности релеватнтних антрополошких особина и способности од којих највише зависи успех у спорту.

Колико је тренажна технологија сложен процес?

- Тренинг је веома сложен процес и он представља преплитање многих узајамно повезаних релевантних чиниоца. Зато је неопходно да у том процесу учествује тим стручњака из моторике, физиологије, биомеханике, психологије, социологије, педагогије, генетике и других наука, како би се заокружио човеков вишедимензионалан систем. На бази научних достигнућа и законитости у методе тренинга уноси се већа економичност и рационалност што даје веће ефекте и одбацује сваку случајност и стихијност у процесу тренига.

Из којих се структуралних елемената састоји трансформациони процес спортиста под утицајем спортског тренинга?

- Тренажни процес се одвија кроз три етапе. Прва етапа (пре тренажног процеса) обухвата четири сегмента: моделовање хијерархијске структуре спортске активности, дијагностицирање спортиста, планирање и програмирање тренинга. Другу етапу (за време тренажног процеса) чине: операционализација, евиденција, класификација реализованих средстава и оптерећења и контрола тока тренинга. Трећа етапа (после тренажног процеса) обухвата: обраду и анализу ефеката и утицаја спортског тренинга, корекцију плана тренинга и компарацију планираних и реализованих резултата.

Који спорт, екипа и тренер данас имају будућност?

- Данас у врхунском спорту нема места за људе склоне неуспеху, импровизацији и грешкама. Људски и материјали ресурси су велики да би се њима нестручно радило. Тимски рад, увођење научних достигнућа пут су ка успеху. Само тренер који повезује знања из теорије у спортску праксу и обрнуто је тренер будућности.

Напретком науке напредује и сама спортска пракса. Употреба рачунара и математичко-статистичких програма данас постају моћно средство у програмирању тренажног процеса. Научна достигнућа тако потискују тренере који раде „напамет“, на основу „здравог разума“ и искуства. Иако ће се и то уграђивати у тренажну технологију али неће бити довољно за успех. Успеће само они који дијагностицирају стање (појединца или екипе) у што већем броју за успех важних антрополошких особина, способности и карактеристика и да се тренажни процес на основу добијених мерења прати, контролише и коригује.

Колико Покрајински завод за спорт у Новом Саду може одговорити модерним захтевима тренажне технологије?

- Стручњаци Завода могу одговорити модерним захтевима тренинга, пре свега у конструисању хијерархијске структуре модела спорта, који је неопходан за постизање планираног резултата. Завод обавља и контролу тренираности спортиста, без чега се данас не може замислити савремени тренажни процес. Снадбевен је потребним материјалним и кадровским ресурсуима и у том послу има 58 година позитвних искуства. Интерес за дијагностику војвођанских спортиста је велики, што  је гаранција за постизање још бољих спортских резултата, каже на крају др Додер.

        С. Јаковљевић