ВЕЛИЧКОВИЋ: Досањани олимпијски снови

Бобана Величковић од када је почела да се бави стрељаштвом сањала је да једног дана гађа на олимпијским играма. Снови су јој се остварили на ЕП у Финској ваздушним пиштољем: освојила је другу златну европску сениорску медаљу у каријери, испунила олимпијску норму и повукла својим сјајним резултатом од 388 кругова репрезентацију до бронзаног трофеја. 
Са кавим сте жељама дошли у Финску?
- План је био  да уђем у финале, јер смо мој тренер и ја проценили да ће то бити довољно за олимпијску визу, што је био основни циљ. На моју велику радост и комплетне репрезентације освојила сам, уз олимпијску визу, и златну медаљу. 
Како сте ушли у стрељаштво? 
- Почела сам да гађам ваздушном пушком пре 12 година.  Мој тренер у Бору 030 Бобан Марковић је видео у мени потенцијал, пет година сам тренирала овим оружјем, али сам стално, из прикрајка, пратила пиштољаше. У  кампу у Караташу 2004. сам се дивила Бранкици Зарић, која је у том периоду била мој узор, због стила и мирноће којим гађа пиштољем и чврсто сам решила да променим оружје. Било је повуци  - потегни са тренером, али сам била упорна и на првом такмичењу, управо у Караташу, освојила сам треће место са 355 кругова! Неколико месеци касније на државном првенству сам оборила  рекорд за кадеткиње од 384 круга. Колико тада ништа нисам знала о квалитету резултата показује и моја реакција када сам се, неколико месеци касније, расплакала пошто сам на једном такмичењу убила 375 кругова. То је одличан резултат и за јуниорке, а ја нисам била задовољна! Мислила сам да стално морам преко 380 кругова. Већ 2005. сам са 15 година победила у Купу Србије за сениорке са 382 круга.
Како се припремате пре меча?
- Једино што носим за срећу је детелина са четири листа и имам је на привеску на ланчићу око врата, налепљену на мобилном телефону, на разним стварима, одећи... Не слушам музику, нити се повлачим у самоћу пре такмичења. Волим да попричан и да се опустим са Јасном и Зораном, да се насмејемо, нашалимо. Носим само антфон -  слушалице и то је све.
Тата вам је направио семафор на МК стрелишту у Бору.
- То је урадио са пријатељем, тако да имам где да тренирам. Прошле године ми је на Универзијади у Женшену у Кини експлодирао метак у цеви и нисам се пласирала у финале. Имала сам 570 кругова, са центром бих била са Зораном у плеј - офу. Добро гађам прецизни део, преко 290 кругова, нешто сам слабија брзом паљбом, али је то дисциплина која тражи много рада.  У 2011. сам све подредила ваздушном пиштољу, скоро да нисам прекидала сезону осим у септембру.  
Сви у породици су поред вас постали стручњаци за стрељаштво. 
- Тата Зоран, мама Весна и сетра Симона су ми највећа подршка, најбољи навијачи, али умеју да буду и оштри критичари, јер су почели да се размеју у све. Сестра је четири године млађа и пошто сада имам два пиштоља,  покушаћу да је увучем у стрељаштво. Имамо у Бору и леп објекат за ваздушно оружје и надам се да ће нас у клубу бити више у мојој дисциплини. Бор 030 има за пиштољ екипу у којој су још Ана и Сања Симић. Са тренером Марковићем, имам изванредан однос, одлично се разумемо и добро сарађујемо. 
Која вам је омиљне храна? 
- Татина! Он је риболовац и одличан кувар, надалеко су хваљени његови специјалитети од печурака.  Зовемо их „печурке на татин начин“. Волим и италијанску храну, пице, шпагете.
Због Олимпијских игара школа је тренутно у другом плану?
- Када прође олимпијски турнир, посветићу се студијама. Желим да будем тренер и да једног дана и ја имам стрелце који освајају медаље и, зашто да не, учествују на олимпијским играма. Биће веома напорно ових неколико месеци до Лондона. Не бојим се тешкоћа, нити јаких тренинга, знам да без тога нема успеха.
Андреа Арсовић вам је стална цимерка?
- Од када сам у репрезентацији заједно смо! У Меракеру је наша соба била као златарска радња: и она и ја имале смо по појединачно злато, а ја и злато из екипног дела са Јасном и Зораном. Слично је било и овде у Виерумакију – она екипно сребро и појединачну бронзу, ја поједначно злато и екипну бронзу! Испунила нам се и жеља да у Лондону будемо заједно - истакла је Бобана Величковић.