ХРВАТСКА ГЛАСА О УЛАСКУ У ЕУ: За Србе дилеме нема

За Српско народно вијеће, самоуправу Срба у Хрватској – и за СДСС – једину српску парламентарну странку, питање уласка Хрватске у Европску унију није изазвало дилеме, нити је било тешко. Да, Хрватска треба ући у ЕУ, што прије, и ми ћемо учини све што је у нашој моћи – контактима, заговарањем, па и сутрашњим изласком на референдум, да тај улазак што више убрзамо и олакшамо.

Зашто оваква неупитност, изостанак макар полемика, ако не свађа? Из интереса, наравно! Од уласка ћемо имати користи ми, од тога ће профитирати Хрватска, од тога ће боље бити и Србији и БиХ. Бити ће директних и посредних користи, оних које ћемо осјетити тренутно и оних што ће дати плода након дужег времена, бити ће их на политичком, економском, културном … и иним другим пољима.

Европска унија највећа је политичка идеја, највећи и најуспјешнији политички подухват ЏЏ стољећа. Економски просперитет друштава Уније, стални напредак њихових демокрација и методе рјешавања проблема постали су узори низу других регионалних асоцијација. Нема државе која јој је приступила а да због тога није постала боља – богатија, слободнија и сигурнија.

И ово све стоји и уз тренутне слабости и кризу Европске уније. Данашња криза није криза ЕУ већ криза немуштих политичких вођстава – малих синова великих очева. То је криза капитализма, бијесног и обијесног капитализма, а не изворне европске политике која прокламира тачно другачије од њега. И рјешење те кризе је могуће само примјеном европских принципа – сурадње и укључивања, сигурности и планирања, дакле – само са више Европе, а не мање.

Готово па све добро што се десило у политици самосталне Хрватске дошло је након тражења ЕУ и с њом умрежених асоцијација, оно лоше – наше су слабости. Док је била самостална, Хрватска је заборављала своје људе, од сада, држава би требала бити мање суверена но њени грађани слободнији и богатији.

Са ЕУ у Хрватску долазе фондови нужни за наш развој. Нарочито за развој подручја погођених ратом, подручја повратка Срба. Тамошња ће улагања несумњиво подићи стандард избјеглица који су се вратили, надамо се и покренути нови вал повратка.

Са ЕУ долази до промјена и поправљања низа лоших законодавних и политичких пракси (да споменем само суђења за ратне злочине, дискриминацију у запошљавању) што ће довести до побољшања положаја Срба.

Приступање ЕУ довести ће до веће отворености друштва, размјена култура, релаксирања положаја свих мањинских група … па и наше. Агресивни провинцијски национализам, тај најлошији а често највидљивији аспект хрватског идентитета, морати ће узмицати, како ће Хрватска прихватати европске вриједности и европски идентитет.

Зато за нас – за или против ЕУ и није право питање.

Замислимо сада наш супротни став. Занемаримо на трен очигледне користи, политичку мудрост и хисторијске императиве. Шта би било се Срби из Хрватске супротставе уласку, да позову да се Хрватску не прими у Унију? И да то којом несрећом успије.

Зар би таква, сиромашна, можда и сломљена Хрватска за нас била бољи дом?  Зар би било више пара за обнову и станове, изградњу инфраструктуре? Да ли би разочарано хрватско друштво имало више разумијевања за наше проблеме и потребе? Би ли Срби добили неког савезника, били сигурнији, порастао им углед?

Још једном – нема у српском народу у Хрватској иоле релевантне политичке опције којој одговори на ова питања нису јасни. Било јест покушаја да се ово преокрене - прије неколико мјесеци је Коалиција избјегличких удружења позивала да се супротставимо уласку. То је остало без икаква одзива: јасно је људима да осветништво није добар и искрен мотив у политици, касније се показало да позив нема ни демократски легитимитет – већина избјеглица није за то.

Највеће питање данашњег референдума је да ли ће довољно људи изаћи на њега.

Само су двије групације у Хрватској против уласка у ЕУ. То је националистичка десница - неколико филоусташких правашких странака са својим деветнаестостољетним схваћањем државног суверенитета. Затим неки невладини покрети и удруге антиглобалистичке оријентације. Они доиста могу поставити релевантна питања – од форсирања да се заокружи да, до упозоравања на стварне проблеме ЕУ данас (запостављање демокрације, подложност цијелих друштвених система финанцијском сектору). Но нити једни ни други не могу мобилизирати иоле веће групе становништва и не могу својим активностима угрозити гласање за прикључење ЕУ. 

Пише: Саша Милошевић

 (аутор је члан Председништва Српског народног вијећа)