није ни слутио да ће се једног дана бавити козарством и гушчарством. Николашевић с поносом истиче и претке, пореклом су из околине Дрвара, и потомке – деда је троје унучади. Имао је привилегију да на перифирији града, а на тапији Николашевића у Мајевичкој улици, има својеврсни салаш који је од спратне куће у урбаном делу вароши удаљен свега три минута вожње аутомобилом. - Лепо је овде током целе године, а свако годишње доба има своје чари - вели Николашевић, иначе саобраћајни инжењер, али је, како сам каже, са струком завршио када је не тако давно отишао у пензију. - Има ту мало воћа, винове лозе, због стада сејем детелину, а с пролећа засеје се поврћа за прву руку, односно за кућу. Испекао сам добре ракије, имам коке носиље, гуске и козе.
Доста његових другара, па и родбине, пријатеља и комшија из Стамбеног насеља названог Синај у Бачкој Паланци где Миленко деценијама живи са породицом, мало се чудило да се један урбан човек, интелектуалац одлучи за својеврсни полудневни салашарски живот на ивици града. - Моја велика предност је то што је мој, назови салаш, иначе ту је живео мој покојни отац, близу моје куће – прича Николашевић. – Овај крај, између шуме Багремара и познате фабрике „Мајевица“ некада су углавном насељавали Николашевићи.
Мени је данас остала лепа површина од 40 метара ширине и преко стотине и више дужине, са кућом, кућерком, свињцима, кокошињцима, а све ограђено. Купио сам једну алпску козу, и није ми тешко да је музем, а сваки дан имамо од 4-5 литара млека. Биља, тако је зовем од миља, ојарила је доста јарића алпина расе, па сада имам и четири младе козе, а купио сам и младог јарца. Осим млека свакога дана имамо и сира, сурутке, а ту је и десетак кокошијих јаја.
Гуске су посебна прича и право откриће. Мало захтевају, а много дају. Та живина је својим гакањем спасила Рим, па зашто не би помогла и мојој породици, вели Николашевић. Додуше гусани када нарасту први плате главом, а мало ко зна да се од гуске ништа не баца. Користи се перје, yигерица, јаја, месо.
- Уклопио сам природу и свакодневни пензионерски живот, испекао скоро 100 литара ракије, уживам у природи, трећем добу, а у исто време дружим се са унуцима – каже наш домаћин.
Овај пример подстакао је још неке становнике урбаног дела Бачке Паланке да размишљају о животу на периферији, односно у деловима где се може живети на сеоски начин. Бачка Паланка, иначе лежи на води, а почетком и средином прошлог века имала је преко 100.000 гусака које су спасиле народ од глади у тешким временима и донеле просперитет. Још када им се придодају алпске козе које нису захтевне, а пуно дају, ето рецепта за активан пензионерски живот и здраву исхрану породице, без страха од додатака у куповним прерађевинама.
М. Суџум
