Једна од таквих војвођанских локалних самоуправа је и општина Бач са 14.000 становника, урушеном индустријом, буразерски приватизованом пољопривредом у времену транзиције која код нас никако да се заврши (атар има 24.000 хектара ораница, а 7.500 је државних), упропашћеним пољопривредним комбинатима... За свега две деценије овде је изгубљено 2.000 радних места док је чак 4.000 становника напустило плодну бачку равницу у овом делу приобаљу Дунава.
- Када вам се деси оно што се десило нама који живимо у Бачкој општини, онда вам простаје да сваки динар који стигне у општинску касу три пута измерите пре него што га потрошите и да све снаге усмерите како би довели инвеститоре и у наредној години запослили барем 100 нових радника – каже за „Дневник“ дипломирани економиста Драган Сташевић, председник општине који је на овој, због економске ситуације незахвалној, функцији од краја априла ове године. – Много тога нам треба, а реалним планирањем буџета за 2015. годину, очекује се око 500 милиона динара, треба да обезбедимо да живот нормално функционише, али и да коначно кренемо у развој пољопривреде и туризма од којих, што је једино реално, ова општина може да (пре)живи.
Много тога је овде годинама, па и деценијама било запарложено, рећи ће сваки реални и здраворазумски житељ ове општине, кататрофална приватизација многе је оставила без посла, прихода, односно довела их готово до статуса сиротиње. Пољопривреда је посебна прича, када се зна да је некада у ратарењу, сточарству и преради, радило скоро 2.000 радника, а сада једва да их 100 на овај начин зарађује хлеб свагдањи.
- Пољопривреда је поново наша шанса, али не фиктивно, већ по систему пољопривредних газдинстава која ће запошљавати целе породице, а они који, на пример, узму у закуп државну земљу морају то и да плаћају, јер нам се десило да је дуг за аренду од 2004. – 2014. достигао скоро 1,2 милиона евра од чега је локална самоуправа оштећена 40 одсто те суме, односно скоро пола милиона евра. - износи поразне податке први човек општине Бач, Драган Сташевић, наглашавајући да са својим сарадницима посебну шансу ове локалне самоуправе види у такозваном културно – историјском туризму, имајући на уму огромну вредност чувене Бачке тврђаве, Фрањевачког самостана и православног манастира у Бођанима.- То је цивилизацијски капитал који потиче из времена од 12. до 14 века и то је посебно интересантно за богате европске и светске туристе.- сматра он.
Сташевић као још једну од предности којима располаже општина којој је на челу види и у чињеници да се преко Дунава, у дужини од преко 40 километара граничи са Хрватском, односно Европском унијом. То треба да буде шанса, а не хендикеп, каже први човек Бачке општине.
- Укључени смо у међународну сарадњу када је реч о Дунаву, јер смо међу девет војвођанских општина које су представиле своје потенцијале недавно у Бриселу – додаје Сташевић. – До уласка Хрватске у ЕУ имали смо малогранични прелаз са Вуковаром, али је то сада и фактички угашено, а скела „Голубица“ усидрена је у вуковарској луци.
Додуше, и док је прелаз функционисао грађани са обе стране Дунава имали су родбину, имовину и интересе са једне и друге стране, али нису могли да пренесу ни паклицу цигарета, морали су имати посебне папире... Сада желимо да се овде отвори прави гранични прелаз, а да то може да се уради говоре недавни примери отварања нових прелаза између Србије и Румуније. Пуно је посла пред нама, али нова радна места и нови инвеститори су нам најпотребнији.- процена је челног човека општине Бач, Драгана Сташевића.
М. Суџум
