Како је земљиште у трећој зони у Врбасу скупље од прве у престоници?

ВРБАС: Основни суд у Врбасу је у ванпарничном поступку одредио да Општина Врбас на име накнаде за експроприсано пољопривредно земљиште у

грађевинском подручју (трећа зона), површине нешто веће од једног хектара, плати чак 16,4 милиона динара. Надлежни у општини сматрају да је овим решењем одређена нереално висока накнада за ово земљиште, да не одражава реалну тржишну цену такве непокретности, као и да обрачун није извршен на бази важећих законских одредби и применом стандардних метода процене.

„Из судског решења произилази да је трећа грађевинска зона скупља од прве у Новом Саду и Београду, јер за један хектар у овом врбаском случају треба платити 135.000 евра!”, наводи се у саопштењу које је медијима упућено из Општине Врбас.

Спровођење овог решења, по оцени надлежних у врбаској општини, нанеће штету превасходно комуналном систему, систему образовања, предшколских установа, здравства , система социјалне заштите, јер би била нарушена сва давања која су планирана буyетом за ову годину. Општина је затражила ревизију, али не постоји могућност да се, након исплате, надокнади штета.

Иначе, решење је Основни суд засновао на налазу вештака који је у свом налазу и мишљењу применио одредбу члана 44.Закона о експропријацији, а која је још 2001. године проглашена неуставном. Према тој одредби, накнада за један метар квадратни одузетог градског грађевинског земљишта одређује у проценту од просечне тржишне цене која се формира у време одређивања накнаде за један метар квадратни изграђеног стамбеног простора у том месту, с тим да тај проценат не може бити мањи од један нити већи од два процента. У конкретном случају вештак је применио проценат у висини од 3,5 одсто, указују надлежни у Општини Врбас.

У конкретном случају, наводи се даље, вештак вредност дела експроприсане парцеле рачуна према предрачунској вредности објекта који ту гради Општина, иако у време експропријације предметна непокретност представља њиву, односно по пренамени неизграђено грађевинско земљиште. Због тога у локалној самоуправи сматрају да је вештак применио метод који се не користи као стандардни за утврђивање реалне тржишне вредности непокретности. У закону је јасно наведено да се накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује у новцу према тржишној цени таквог земљишта. Процену тржишне цене врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима. Овај орган дао је процену у износу од 3,7 милиона динара, дакле, четири пута мању.

„Првостепеним Решењем, које је правноснажно, утврђена је накнада за експроприсано земљиште за нешто више од једног хектара у висини од 135.000 евра, иако је по налогу другостепеног суда, а по жалби Општине Врбас, првостепеном суду јасно напоменуто да процену тржишне вредности врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима и дат налог да првостепени суд у поновном поступку усагласи вештачења. Упркос томе суд у Врбасу одређује ново, супервештачење и на основу њега доноси спорно решење”, наводи се у саопштењу Општине Врбас.

Љ. М.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести