из Музеја Војводине у Новом Саду и са Института за праисторију и рану историју „Кристијан Албрехт“ Универзитета у Килу. На самом локалитету Борђош завршено је ископавање једне од кућа потиске културе, које је започето још прошле године, док је у Пречки, делу атара који спада у шири микрорегион овог налазишта, ископано насеље старчевачке културе старо чак 8.000 година.
- Ради се о насељу које је око хиљаду година старије од самог Борђоша и чинили су га први ратари и сточари који су дошли у овај предео, а са којима је кренула и цела пољопривреда. Није нам циљ да истражимо само један локалитет, већ да установимо везу између ова два насеља и континуитет живљења на том подручју. Јер, поставља се питање како је могуће да на малом простору имамо два веома велика насеља, једно од десет хектара, што је за старчевачки период позамашно, и друго, на Борђошу, од четрдесет хектара, које спада у касни неолит – објашњава археоботаничар Александар Медовић.
Овај крај је, по његовим речима, одувек био интересантан људима, пре свега због земљорадње. Познато је да је овде било веома добро земљиште, а клима врло повољна.
- Сама величина насеља указује на развијеност пољопривреде, коју бих радије назвао биљном привредом, пошто се у то време гајило доста тога. Нешто је успевало, нешто не, неке биљке се и данас узгајају, или су се вратиле као корови – наглашава Медовић.
Од самог почетка двогодишњих истраживања, тим стручњака су, осим археолога, чинили и научници из многих других области. Циљ је био и остао да се током истраживања користе модерне технологије и методе које пружа археологија 21. века, као и да оно буде мултидисциплинарно.
Свакако један од највреднијих налаза на Борђошу јесте кашика стара 7000 година, израђена од печене глине, која потврђује оно што Медовић годинама говори, да смо кроз праисторију одрастали уз каше, а не хлеб. -Кашике од печене глине су веома ретке на налазиштима. Ова коју смо пронашли је слична једној из Грчке, из насеља Дикилиташ – напомиње Медовић.
Током истраживања локалитета на Пречки, пронађен је и скелет Старчевца, стар 8000 година. Утврђено је да се ради о такозваном „згрченом сахрањивању”, а у помоћ је позвана и Софија Стефановић са Одељења за археологију Филозофског факултета из Београду, која истражује наталитет у раној праисторији.
Изложба „Тајне древног Борђоша” планирана је за децембар, а даља истраживања за април и мај наредне године.
Ж. Балабан
