средњовековне цркве по осамнаести пут је одржана миса поводом Дана сећања на овај стари верски објекат. Миси, коју је одржао новобечејски свештеник Јожеш Мелар, присусутвовали су представници Националног савета мађарске националне мањине, затим посланици Савеза војвођанских Мађара у Народној скупштини Србије, конзул Мађарске у Суботици, као и чланови разних локалних удружења и цивилних друштава.
- И овог пута смо се окупили око замишљеног звука црквеног звона да бисмо осетили и искусили дух овог места – поручио је, између осталог, председник Националног савета мађарске националне мањине у Србији Јене Хајнал. После мисе, гостима из разних градова Војводине и из иностранства приређен је пригодан слављенички програм.
Арачка црква налази се у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева. У историјским изворима не постоје подаци који поуздано утврђују време њеног настанка. Од почетка 18. века по одласку Турака из Баната, остала је у рушевинама. Основа ове импозантне цркве, као и просторни распоред карактеристичан за фрањевачке цркве у прелазној варијанти романоготичког стила, упућују на могућност да је грађена крајем 12. или почетком 13. века. О монументалним претензијама градитеља сведоче коришћени материјал – тесани камен, мермер, тесаник и опека. Крајем 14. века у апсиду је дозидан готички звоник.
Приликом ископавања 1879. године у Арачи је откривена надгробна плоча са представом светитеља и донатора, украшена трочланом преплетном траком, која се датује у 12. век. Новија археолошка истраживања потврђују да су уз цркву са северне стране постојали конаци и многобројни гробови. Конзерваторски радови обављени су током 1970 – 72. године.
Локална самоуправа у Новом Бечеју годинама покушава да ово место уврсти у туристичку понуду, због чега на њему и организује манифестацију под називом „Викенд на Арачи”. Том приликом витезови у оклопима, у пратњи принцеза, оживљавају средњовековне вештине. У средњовековном амбијенту, уз мачевање и борбу разним оружјима, бацање секире, одапињање лукова и стрела, али и уз такмичење кувара у спремању хране из тог доба, гости имају прилику да се врате вековима уназад, у бајковиту атмосферу тог периода.
Ж. Балабан
