Свечаности је присуствовало 16 матураната те генерације, а било их је укупно 42-оје и сви су били факултетски образовани или бар са вишом школом, цењени и поштовани у својим струкама.
Бранимир Вратњан који живи у Новом Саду, потврђује да од када је основана Гимназија 1875. године, није било успешније генерације од његове:
- Имали смо два доктора наука, два генерала, пуковника, капетана војног брода, правнике, наставнике, економисте, медицинске сестре и друге цењене професионалце - каже Вратњан и додаје да су постојала два разреда и да су сусрети генерација организовани на сваких пет година. Руски језик је у то време био обавезан, а одељења су се делила на француско и енглеско, ипак сви су се дружили и остали добри пријатељи.
Иако се већина одселила из Беле Цркве, два брачна пара која су остала ту да живе, бринула су се да од сваког упишу адресу и позову их на сусрет генерације.
- Од 1960.године до данас окупили смо се дванаест пута, а лепота је што се на сусретима окупљају све генерације школе, те смо ове године у вили „Језеро” окупили чак осам генерација. За свако окупљање одамо почаст другарима којих више нема и однесемо цвеће на гробље професорима- каже Вратњан који осим што је завршио Економски факултет, може да се похвали и успешном фудбалском каријером у којој је играо у ФК „Нови Сад”, ФК „Црвена Звезда” у Београду, а једно време играо је и у Холандији.
М. Стакић
