неопходна улагања и боља организованост, сложили су се овчари окупљени на трећој изложби оваца свих раса. Изложбу су уприличили Удружење одгајива оваца „Чоканска цигаја“ из Санада и Земљорадничка задруга „Греда“ из Башаида.
Потенцијал својих стада оваца аутохтоне расе чоканске цигаје, али и раса винтергберг, ил де франс и других које су се одомаћиле код наших сточара, представили су овчари из Санада, Чоке, Јазова, Српског Крстура, Суботице, Мола, Новог Милошева, Мокрина, Ирига, Филића и Ковиља, а организатори и домаћини из Санада су најбоље оцењене од стране стручног жирија наградии пехарима, дипломама и робним наградама.
Победнички пехар за колекцију „чоканске цигаје“ припао је Ђорђу Кнежевићу из Санада, пехар за друго место понео је Тодор Голић из Чоке и за треће место Милош Јегдић из Српског Крстура. У конкуренцији колекција расе „винтемберг“ прва награда је припала Браниславу Цвијићу из Санафа, друга Јовану Михаљеву из Српског Крстура и трећа Тибору Мразници из Чоке. Победнички пехар за „ил де франс“ додељен је Николи Урбану из Мола, друга награда за расу „бергамо“ је припала Милораду Трајлону из Новог Милошева и трећа за колекцију „сафолка“ Миљкану Бјелановићу из Санада.
После доделе признања, следило је окрепљење овчијим и срнећим паприкашем, који су мајсторски у бограчима скували Стеван Зубрецки и његов син Бранислав, а затим су добром расположењу допринели и овчари из Мокрина који су на изложбу стигли с хармоникама. Председник Удружења „Чоканска цигаја“ Милош Миланов из Санада наглашава да овчарство завређује већу подршку, јер располажемо солидним условима, али да су потребни значајнија брига и улагања да би се вратило на некадашње гране.
- За то смо да се унапређује производња свих раса оваца које су се одомаћиле на нашем простору, али ми се трудимо да укажемо да још постоји наша аутохтона раса „чоканска цигаја“, пошто многи мисле да је већ нема – каже Милош Миланов. – Уматичена стада „чоканске цигаје“ постоје у Остојићеву, Чоки, Српском Крстуру и моје у Санаду које је са око 200 грла најбројније. „Чоканска цигаја“ је на овом подручју природно створена, сама се одржала, а вероватно је опстала на овом терену јер је отпорна на све.
Није нешто посебно захтевна, али је када се само мало поведе рачуна веома издашна, јер има и вуне, меса и млека. За пласман на тржишту некако се сналазимо, највише за продају јагњади која су интересантна за домаће и извозна тржишта, док је вуна нуспроизвод који добијамо јер је овце неопходно сваке сезоне шишати, али од вуне нема зараде. Запостављено је млечно овчартсво јер већ дуже време нема откупа млека, мада има могућности да се прерађује на мало у домаћој радиности или мањим млекарским погонима.
Овчари истичу да је драгоцена подршка на име субвенција из државне касе, 7.000 динара по уматиченом грлу и 2.000 динара за јагње испоручено кланици, али указују и да имају приличан трошак док подстицај не остваре. Тодор Голич из Чоке постепено повећава стадо „чоканске цигаје“, јер је пре деценију почео са свега пет грла, а сада има 50 одраслих и 25 шиљежица.
- Циљ ми је да из сопственог одгоја стадо повећам на 150 комада. Најквалитетнију женску јагњад остављам, а шкарт и мушка јагњад завршава у кланици. Овчартсвом се тренутно вреди бавити, захваљујући и субвенцији која се добија за свако уматичено грло, али осим тога за унапређење ове гране битно је да буде спој интереса и љубави, а ја једноставно волим овчартсво. Ако се остваре најаве да ће се и за овчартсво омогућити добијање државне земље у закуп по праву пречег првенства, као и за друге гране сточарства, то би био додатни стимуланс за његов развој – сматра Тодор Голић.
Милорад Трајлон из Новог Милошева држи 27 оваца расе „бергамо“, које код нас нема много, још само у Падини, Ковачици и Смедереву. Трајлон прича да је имао стадо од 80 грла, али су га смањили јер нема ко да ради.
- Расног овна купио сам у Падини и укрстио са „чоканском цигајом“. Ова раса је доста млечна и рентабилна јер женке јагње два-три јагњета и захвална је за испашу, посебно ако се држи у мањим чопорима. Ми наше овце муземо, а кисело млеко и сир продајемо на пијаци у Новом Милошеву и сталне муштерије са стране долазе нам кући – сазнајемо од Милорада Трајлона.
Млади фармер Јован Михаљев из Српског Крстура који има 120 оваца „винтемберг“ уверава да их вреди држати, без обзира на чињеницу што нису уматичене и што због тога не остварује државну субвенцију.
- Да су овце уматичене било би још боље, али шта је ту је. Идуће године планирам да уђем у тај процес уматичења. У околини Српског Крстура има могућности за испашу и то треба искористити, па намеравам да у наредне три године стадо проширим на 1.000 комада. Тржишта за јагњад има, а у садашњим приликама на тржишту прибегавам томе, да ко плати више, носи јагњад – каже Михаљев.
На недовољну искоришћеност банатских пашњака указује Карољ Новак из Горњег Брега који је пре неколико година, стадо од око 730 оваца „винтемберг“, баш због тога преселио у Јазово. И Никола Урбан из Мола са неколицином својих колега ради испаше стадо напаса на пашњацима у атару Падеја, јер за то нема могућности у околини Мола. Овчари кажу да на пашњацима са обе стране Тисе, у региону Потисја, има могућности за испашу много више стада него што је то сада.
Милорад Митровић
