познатијом као Жупанија. Уз грозницу полагања матуре, али и припрема за упис на факултете, ученици завршних разреда сомборских шест средњих школа и њихови родитељи се налазе и на мукама које су далеко од оних слатких, као што је освајање индекса неког од српских или и иностраних факултета. Наиме, обележавање завршетка једног дела образовања, а за многу децу и стицање коначног образовног степена, деценијама уназад представља и велики трошак за све тање родитељске буђеларе.
Проблеми су настали још јесенас, пошто се ученици завршних разреда средњих школа за своје матурске екскурзије опредељују већ крајем претходне школске године, када и почиње скупљање новца. Путује се у септембру, најкасније у октобру, јер деца пролеће пред матурске и пријемне испите посвећују припремама или, у случају нешто лошијег ученичког успеха, поправљању оцена, па се нема времена за „шврљање“.
Најчешће дестинације за сомборске матуранте су уједно и финансијски најприхватљивије, па се тако они који то и плаћају, родитељи, најчешће опредељују за класичну петодневну туру Будимпешта-Беч-Праг, често са једнодневним излетом до Дрездена. Ове године су се матуранти Техничке школе ипак определили за Словенију и Италију, гимназијалци за Грчку, али обрни-окрени рецепт за било коју матурску екскурзију се завршавао на утрошку од најмање 300-тинак евра. Што за аранжман, што за трошак приликом путешествија.
Нодовољно опорављени од овог издатка, родитељи се налазе и у проблемима скупљања новца за сам завршетак школске године, односно свечане прославе завршетка образовања њихових наследника и наследница. За гардеробу се почесто потегне и до Новог Сада и Београда, али се ресторанско одредиште и тарифа за свечану вечеру углавном зна.
Готово без изузетка, годинама уназад све школе организују прославу у градском хотелу „Интернацион“, ако ни због чега, а оно због прилике да пред узбуђеним родитељима, родбином и породичним пријатељима то вече матурани прошетају традиционалном променадом од Трга светог Тројства до самог хотела. Трошак за то вече, не рачунајући свечане тоалете, је између 2.500 и 3.000 динара у зависности од менија, али се ту не завршава обичајно харање родитељских новчаника.
Претходно се, без обзира да ли се ради о „малим“ или „великим“ матурантима, морала финансирати и израда једнообразних мајица за „дневно“ славље, али и табло, односно професионално фотографисање и његова израда, док се за намештање у неки од излога бројних радњи на Главној улици побрину сами матуранти или њихови родитељи.
М. Миљеновић
