Петсто ангажованих на црно

ОЏАЦИ: Званични подаци Републичког завода за статистику кажу да више од 350 000 радника у Србији ради „на црно“, односно да им послодавци не уплаћују обавезе из радног односа.

Према речима Милорада Зринића, инспектора рада у Округу Западна Бачка, где припада и општина Оџаци, потребно је разликовати појмове „рада на црно“ и рада у „сивој економији“.

Такозвани рад на црно подразумева рад у пријављеној делатности, али и неплаћање обавеза по основи рада, док је рад у такозваној сивој зони, потпуно непријављена делатност, или рад потпуно ван токова легалних послова. У оба случаја потпуно је неравноправан положај оних који редовно плаћају обавезе, а интерес државе је да сви функционишу под истим условима.

Сузбијање ове врсте односа према обавезама, задатак је инспекције рада. Према Зринићевим речима, у Западно Бачком округу, са око 30 одсто је заступљена сива зона, а то није карактеристика само наше државе, већ и много развијенијих држава Европе и света. Сузбијање рада у сивој зони, много је комплексније од рада на црно, каже Зринић.

- Проблем је много већи код нас са непријављеним радницима у легалним фирмама, а то је да на штету радника, послодавци убирају екстра доходак. Број радно ангажованих на овај начин, разликује се од места до места. У Западнобачком округу, као и у оyачкој општини, ситуација је боља него што се мисли и није алармантна. Око 500 радника ангажовано је на црно, а највише их је у грађевинарству.

У нашој општини имамо само три градилишта, „Стандард гас“, Лука Богојево и у и Улица Јурија Гагарина, а ни на једном од њих нисмо нашли непријављене раднике. Међутим, наши грађевинци током сезоне раде непријављени на градилиштима у Новом Саду, Београду и другим већим градовима, али ова инспекција на то нема утицаја - рекао нам је Милорад Зринић.

Масовно је непрописно ангажовање сезонских радника у пољопривреди на приватним газдинствима и земљорадничким задругама. Према подацима инспектора рада, на црно у сезони ради више од две стотине радника који и не желе да буду пријављени, јер имају нека друга примања, која не трпе друго радно ангажовање.

Такође је око две стотине радника непријављено и у другим делатностима, а око 1 600 радника је ангажовано у неким од облика легалног радног ангажовања, путем уговора од делу, омладинских задруга. Послодавци на малим пољопривредним газдинствима избегавају ове обавезе, а тешко их је контролисати, вели Зринић.Да би инспекцијски рад био ефикаснији неопходна је сарадња грађана с инспекцијским службама, али присутан је страх радника од послодаваца.  

С. Милер
 

EUR/RSD 117.1420
Најновије вести