да ни након седам месеци Дирекција за имовину Србије није дала сагласност за склапање уговора о закупу дворца у Беочину, који су они склопили са Општином Беочин.
Према објашњењу Радомира Јовелића Вишерова, председника Управног одбора Културног форума, Општина Беочин донела је 19.новембра прошле године одлуку о закупу дворца у Беочину, којом је овај објекат Културном форуму дат у закуп на 50 година. Општина Беочин је уговор о закупу дворца у Беочину доставила Републичкој дирекцији за имовину , како би за такву одлуку добила сагласност, али ње до дана данашњег нема.
У допису који је Општина Беочин доставила Дирекцији за имовину наведено је да због стања у којем се објекат налази – напуштен, са урушеним појединим деловима он представља опасност за околину, те је потребно хитно донети одлуку о сагласности за закуп. Међутим, ни то није било довољно да сагласност за седам месеци стигне.
- Дворац у Беочину изграђен је за породицу Шпицер. Имућни велепоседник немачког порекла Едвард Шпицер, имао је знатан акционарски удео у беочинској фабрици цемента, данашњем „Лафаржу”. Немачка је највећи билатерални и мултилатерални донатор Србије. Уложила је више од 1,6 милијарди евра. Поред тога, у Србији послује и 450 немачких компанија које запошљавају око 25.000 радника. То заслужује пажњу ове државе, а надам се да бирократски однос Републичке дирекције за имовину неће утицати на национална осећања припадника немачке мањине у Србији за небригу према културној баштини коју је иза себе оставио њихов и наш сународник – каже Јовелић Вишеров.
Како је приликом потписивања уговора о закупу дворца у Беочину најавио, Културни форум из Сремске Митровице планира да у дворцу отвори музеј народних ношњи подунавских регија, ресторан с винотеком, библиотеку, сувенирницу, хостел, као и канцеларије за туристичке агенције.
Пројекат је процењен на 1,5 милион евра, а радови би били завршени кроз три године. Међутим, да би се уопште кренуло у реализацију планова обнове беочинског дворца, прво морају да се реше својински односи, односно да Културни центар Сремска Митровица добије и правну могућност да започне обнову, без којег немају прилику да кроз пројекте од европских фондова траже финансијску помоћ за повратак старог сјаја некада чувеног Шпицеровог дворца.
Љ. Малешевић