Послу се надају млади и жртве транзиције

Последња деценија прошлог века са свим својим ратовима у окружењу, санкцијама, бомбардовањем и рушењем Србије, брзом и кусом приватизацијом, односно транзицијом

која се отегла као ваљда нигде у свету, утицала је и на привреду општине Бачка Паланка. Често економисти знају да кажу како је ова средина са око 55.000 становника у 14 насељених места, ипак некако, за разлику од многих других средина у Војводини и Србији, успела да сачува најзначајније привредне капацитете. Оно што је можда још важније, кажу овде, је чињеница да су некада најуспешније и највеће фабрике купиле познате светске компаније.

И поред тога што је транзиција далеко одмакла, мора се радити више, јер на посао званично чека близу 6.000 људи, а доста је младих. Они који раде чекају боље зараде. Да би се привукли страни и домаћи инвеститори ради се на опремању индустријских зона, папирологија је сведена на минимум, а страни инвеститори који су се овде одмаћили хвале локалну самоуправу и истичу им је на руци. Али, без нових фабрика овде се не може и то је приоритет над приоритетима, веле у локалној самоуправи.

Број индустријских радника, али и оних који су радили у пољопривредним предузећима, јесте смањен, нестале су неке некада велике и на југословенским и европским просторима познате фабрике, али су дошли страни припредници, а све је више и домаћих предузетника који су своја мала превели у средња, па и велика предузећа.

Некадашњи „Синтелон“, велики произвођач подних облога први се нашао на мети светске конкуренције, па га је купио француски „Таркет“, мада за овакве светске компаније и није најбитније где им је седиште. Пивара у Челареву прешла је у „породицу“ једног од највећих светских произвођача пива, дански „Карлсберг“. Највећа фабрика пивског слада у старој Југославији - „Малтинекс“, послује у саставу француског „Суфлеа“ највећег светског произвођача основне сировине у производњи пива. „Ковис“, словенаачка компанија из Јесеница овде већ годинама производи делове за железничке вагоне, који се у целости извозе у ЕУ, а ова фабрика шири производњу и повећава број запослених.

У Гајдобри пет година ради италијанско-руска компанија која скоро комплетну производњу извози, запошљава 400 радника, а планира да за две године удвостручи производњу и број запослених. У Младеново је стигао румунски капитал и тамо годинама са око 100 запослених ради фабрика за рециклажу ПЕТ амбалаже. Домаћим капиталом у Гајдобри је изграђена најмодернија фабрика у овој производњи и запошљава 50-так радника. Фабрику лимарских производа „Јединство“ купио је својевремено бизнисмен из Хрватске, успешно ради у саставу компаније „Себастијан“. Ту је и пар мањих фирми чији су власници страни бизнисмени.

Лидер међу домаћим предузетницима, али и у производњи и заради, не само у Бачкој Паланци, већ и Војводини, Србији и окружењу је „Нектар“. Фабрике за прераду воћа и поврћа има у три државе, извози широм Европе, па и на друге континенте. У Гајдобри деценијама успешно ради и извози домаћа компанија „Алинг конел“, производи електроинсталациони материјал и алате и запошљава око 200 радника.

У Бачкој Паланци као домаћа фабрика прочула се компанија „Фруктус“ која производи чајеве и проширује производњу, запошљава 100-тинак радника и водећа је у Србији. Ту су и две фабрике које производе ткз. yамбо вреће и много тога извозе, а запошљавају око 700 радника. „Делта“ је постала лидер у производњи јабука врхунског квалитета на око 400 хектара са системом кап по кап, противградним мрежама, хладњачама и великим извозом на руско тржиште....

„Дунавпревоз“ је, кажу страчњаци, вероватно у Србији најбоље приватизовано предузеће у области јавног превоза путника, проширује делатност, сигурно послује, улаже у аутобусе, објекте у Бачкој Паланци, развија турустичку делатност и запошљава преко 200 радника.  „Мајевица“, позната фабрика у производњи пољопривредних машина са око 150 радника (некада је имала десет пута више) још тражи новог власника после неколико година колико је била под заштитом државе. 

И поред тога што је транзиција далеко одмакла, мора се радити више, јер на посао званично чека близу 6.000 људи, а доста је младих. Они који раде чекају боље зараде. Да би се привукли страни и домаћи инвеститори ради се на опремању индустријских зона, папирологија је сведена на минимум, а страни инвеститори који су се овде одмаћили хвале локалну самоуправу и истичу им је на руци. Али, без нових фабрика овде се не може и то је приоритет над приоритетима, веле у локалној самоуправи.

М. Суџум
 

Списак несталих

У транзицији је нестао „Меркур“ (где је радило 1.000 људи), некада позната фабрика која је производила ташне, кофере и другу модну галантерију од коже и скаја. Нема више ни „Нопала“, великог произвођача електроинсталационог материјала, где је радило 800 радника. Угасила се фабрике трикотаже „Марина“ (некада 800 радника), пропао АИК „Бачка Паланка“ (некада 1.500 радника“), Текстилни комбинат „Дунав“ у Челареву (некада 1.500 радника), нестали су још неки погони мањих фирми...

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести