Пре неколико дана она се вратила из Париза и још је пуна утисака.
- Стицајем околности добила сам позив да за пет дана шесторицу париских средњошколаца, ученика четвртог разреда природног и економског смера, научим основама програмирања. Мало сам се плашила како ћу за пет дана успети да их научим нечему што, иначе, на Високој школи студенте учим цео семестар али, на крају, заједничким трудом мислим да сам успела - прича Драгана Милекић, која је основама рада на рачунару научила и многе Зрењанинце, млађе и старије.
Програмирање се, иначе, у француским школама не учи. У настави је тек на вишим степенима образовања на факултетима које је јако тешко уписати, а програмери су у Француској изузетно цењени.
- У Зрењанинској гимназији програмирање се учи три године, и морам да кажем да је Србија информатички и јака и писмена. У Паризу смо учили један програмски језик, а кад разумеш основну логику једног програмирања, лако ћеш савладати и остале. Учили смо и како се кодира и пише музика, у графичком окружењу, објекти, боје па су нам часови завршавали музиком и певушењем – истиче Драгана и додаје да је један од утисака које носи, безбрижност, насмејаност и расположеност француских средњошколаца, а и младих уопште.
Било је напорно, настава је била на енглеском, што Французима баш и није језик којим одлично владају, али је на крају било више него добро.
- Желела сам да и полазници дају своје оцене, иако су ми колеге из Француске рекле да се припазим, јер су њихови ђаци врло критични. Бојазан је била без разлога, пошто сам и ја као предавач, а и комплетан курс, оцењени високим оценама. Посебно су ми драге оне наративне. Један је ученик написао: „Кад бих требао поново да похађам овакав курс, не бих оклевао ни минут” – напомиње Драгана Милекић.
Ж. Б.
