у фебруару ове године, насилнички понашали, тврде да у згради општине Житиште, где је наводно почињено кривично дело, није било никаквих инцидената. Један од осумњичених, Боро Домазет из Равног Тополовца, чак напомиње да 10. фебруара није ни био у општинском здању када су се радници окупили у холу зграде.
- Отишао сам у Зрењанин и када сам се вратио у Житиште чуо сам да се у холу створила гужва, јер су радници „Агрожива“, који су штрајковали на спрату зграде општине, сишли доле. После неколико дана, међутим, позван сам у полицију да дам изјаву и том приликом сам рекао да нисам ни био у згради, а уједно и позвао полицајце да провере моје тврдње. Без обзира на то, позван сам у тужилаштво у својству осумњиченог – испричао је Домазет на јучерашњој конференцији за новинаре.
Позив је добио и Иштван Галамбош, који је у „Агроживу“ запослен од 1984. године. Он је казао да је тог дана, када су се запослени наводно насилнички понашали, полиција све време била са њима. Галамбош се пита по ком основу је издвојено само њих једанаесторо осумњичених, кад је тог дана у холу зграде било око 120 штрајкача.
- Ваљда би нас одмах привели да смо починили неко кривично дело. Одговорно тврдим да ничега није било, нико није разбио стакло, гурнуо портира или учинио нешто слично - напомиње Галамбош, а његове речи потврђује и Никола Гостовић из Банатског Карађорђева, који у „Агроживу“ ради од 1986. и који је, баш као и Галамбош и Домазет, остао без посла када је компанија запала у озбиљне пословне проблеме. Да зло буде веће, на улици се нашла и његова супруга, која је такође радила у „Агроживу“.
Члан Извршног одбора синдиката „Независност“ Жива Стојин подсећа да су радници „Агрожива“ у штрајку од 19. маја прошле године и да су протестовали у фабричким просторијама све до доласка београдске фирме „Мибрас“, која је преузела погоне житиштанске компаније. Тада су запослени штрајк наставили у општинској згради, до 10. фебруара, после чега је локално руководство ангажовало приватно обезбеђење и спречило их да се и даље окупљају у том објекту.
- Ми се и даље водимо као запослени у „Агроживу“, иако не идемо на посао.
Стога не можемо да остваримо право на социјалну помоћ. Здравствено осигурање немамо од септембра прошле године, а последњу плату добили смо за први део фебруара 2014. Немамо ни радне књижице, оне су и даље у фирми, и можемо их добити само под условом да пристанемо да се одрекнемо свих потраживања која имамо према „Агроживу“ – истиче Стојин.
Ж. Балабан
