Инђија и Бранко Спасојевић, власник циглане која послује у оквиру компаније “Универзум - Кубршница” из Аранђеловца.
Тиме ће циглана у Инђији после неколико година застоја поново започети производњу и до посла ће доћи 60 радника. Претходних дана обављен је пробни рад и већ од данас циглана креће “пуном паром”. Како је за “Дневник” објаснио Владимир Гак, председник општине Инђија с аранђеловачким “ Универзумом-Кубушница” договорена је подела имовине да би се одблокирао рад цигланре и да би незапослени дошли до радног места, а претходних месеци у циглани је обављен ремонт производне линије.
- С обзиром на то да циглана из разних разлога већ неколико година не ради, а Јавно предузеће “Иногас” из Инђије је њен сувласник са 27,6 одсто удела још по споразуму из 2006-2007. године на име дуговања тадашњег власника том предузећу, договорили смо се да се најзад уради деоба – објаснио је Гак. – То значи да одвојимо оно што циглана дугује јавном предузећу да би остатком власник могао располагати у складу са својом пословном политиком , јер је то у интересу обеју страна.
Челник инђијске општине додаје да ће локална самоуправа остварити свој интерес јер ће у управну зграду циглане бити смештено ЈП “Комуналац” и још неко јавно предузеће.
- ЈП “ Комуналац” плаћа кирију за своју механизацију у Марадику. С друге стране, договор власнику циглане омогућава покретање производње, која је једна од најсавременијих у држави и која отвара нова радна места. Посао за 60 радника је веома значајан за нашу општину, тим пре што је инђијска циглана била нашироко позната по квалитету и од рада у њој прехрањивао се велики број породица. Није нова инвестиција, али је напорима општинске управе и инвеститора нађено решење да производња у циглани буде поново покренута – рекао је Гак.
Власник “Циглане Инђија” је “Универзум-Кубушница”, који је део “Универзум холдинга” из Аранђеловца. Након куповине циглане у Инђији, компанија је уложила два милиона евра у модернизацију производње, па су тако, између осталог, купљене и роботске руке. Реализацијом планираних инвестиција производни капацитет фабрике је значајно повећан, а близина железничке пруге требало је да омогући економичнији транспорт у све крајеве земље. Међутим, нерешени имовински односи све су зауставили.
Сада ће циглана радити са 60 радника и уз помоћ већ купљених роботских руку. Аутоматизован процес транспорта сировог материјала, печења блокова, слагања блокова у вагоне, разлагање с вагона и слагање на палету допринеће бржем раду, јер је за сваки од тих послова требало двадесет радника по смени, за чега је било тешко наћи радну снагу и за једну, а камоли за три. Зато је аутоматизација и роботизација производних процеса била једино право решење, али је посла остало за још 60 радника.
Љ. Малешевић
