Као што је било и очекивано против усвајања овог извештаја су били одборници опозиционе Демократске странке, чија је критика била усмерена пре свега на нетранспарентно трошење новца.
Према усвојеном извештају, за девет месеци остварени су укупни приходи у износу од 1,59 милијарди динара или 60,06 одсто предвиђеног плана, што је градску касу држало у рачуноводственом суфициту, пошто су у истом периоду расходи износили 1,54 милијарде, односно, 58 одсто планираног утрошка. Највеће учешће у буџету од 556 милиона динара и даље имају приходи од пореза на зараде. Порез на имовину је прикупљен у износу од 324 милиона динара, док трансфери са других нивоа власти износе 311 милиона динара. Градски буџет је приходовао од разних такси скоро 30 милиона динара, али и 11 милиона од новчаних казни.
Сличан тренд је забележен и у приходима од накнаде за уређење грађевинског земљишта, коју је овдашња пореска администрација успела да наплати у мизерном проценту од тек 12 одсто планираних и „разрезаних” накнада. Бољим резултатима приходовне стране испуњењем плана нису помогла ни овдашња јавна предузећа која су у градски буџет уместо предвиђених пет милиона динара вратила свега половину предвиђених средстава.
Што се расхода тиче, Градска управа, Извршни орган, Скупштина и градска јавна предузећа потрошили су 266,9 милиона динара или 17,7 одсто. Комунална област, која обухвата Дирекцију за изградњу и месне заједнице утрошила је 482 милиона, или готово 32 одсто. Расходи друштвених делатности и образовања износе 301,2 односно 287,9 милиона динара. Расходи - опште намене износе око 120 милиона. На плате, доприносе, разне накнаде и награде, социјална давања до сада је отишло 393 милиона динара или 25,52 одсто буџета, а на услуге по уговору и специјалистичке услуге отишло је 226 милиона или близу 15 одсто буџета. На текуће поправке и одржавање потрошено је 126 милиона, а на дотације непрофитним организацијама 77,5 милиона.
Како је невесела економска и социјална ситуација житеља Сомбора и његове околине потврђена и кроз само извршење буџета, није за чуђење била одлука одборничке већине да се редефинише одлука о држању домаћих животиња на територији града донесена још 2011.године, која је предвиђала да у року од три до пет година највећи део града буде очишћен од екстензивног сточарства и перадарства. Тако ће, захваљујући изменама постојеће одлуке, сам центар града додуше остати без домаћих животиња, али ће зато до 2020. године у донекле измењеној другој зони Сомборци моћи да задрже у својим помоћним објектима до 20 кунића, 20 комада живине и 50 товних пилића, а безбедни ће бити и власници највише три ноја и исто толико папкара и копитара са све подмлатком до четири месеца старим.
М. Миљеновић
Изостали приходи од закупа земље
Приходовну страну градског буџета је погодила конфузија која, баш као и претходних година, прати издавање државног пољопривредног земљишта. Приход локалне самоуправе је уместо предвиђених 106 милиона био више него скромних 14 милиона динара, односно тек 13,5 одсто од планираног новца који се требао слити изнајмљивањем државних ораница. Овај податак је додатно обојен невеселом чињеницом да се на расходовној страни буџета пронашла ставка од скоро 50 милиона динара утрошених по основу управо Програма заштите и коришћења државног пољопривредног земљишта.
