чиме је вишегодишња, тачније вишедеценијска, агонија ове фирме ушла у нову, по свему судећи терминалну фазу.
Оптерећен проблемима проистеклим из никада до краја спроведеног процеса сукцесије, суочен са својевременим адвокатским посредовањем високих државних функционера у корист хрватског „Борова“, уништаван бомбардовањем НАТО пакта, „Борели“ и његови радници и менаyмент су се, вечито храњени обећањима и декларативним подршкама, борили колико су могли. По свему судећи пред њима остаје само једно питање: ко ће изаћи последњи да угаси светло?
Да ће ово бити епилог драме сомборских обућара дало се наслутити у протеклим седмицама, тачније када је један од постојећих партнера, словеначка „Копитарна“ почела са извлачењем својих тридесетак машина из фабричких хала и сировина и готових производа из магацина. Седам година су „борелијевци“ више него успешно радили лон послове за Словенце, али на сам наговештај проглашења стечаја, партнери су с разлогом били престрашени могућношћу да им због тога машине и роба остану „замрзнуте“, те су без много сентименталности изместили имовину у изнајмљени магацин у оближњи Апатин.
Стипан Езгета, председник овдашњег фабричког Самосталног синдиката надао се спасу у виду хитног састанка са купцима са којима успешно сарађују и представника покрајинских и републичких органа, тим пре што је и на предизборном скупу премијер Александар Вучић обећао да ће се позабавити овим проблемом.
- Сада је све стало, а радили смо лон послове за италијански „Ленчи“, док смо за немачку фирму „Б. Стумп Баиер“ израђивали војничке чизме и патике, као и специјализовану обућу за ватрогасце - каже Езгета, према чијим речима је управо немачки партнер био заинтересован за куповину, односно приватизацију „Борелија“.
Некада су погони овог предузећа врвели од радника, али је последњи чин драме у погонима дочекало њих тридесетак. Остали су својевремено пристали на социјални програм или су и пре тога пронашли посао у обућарској или каквој другој бранши, па је и евентуално изражавање незадовољства и бунта због малобројности запослених отпало као опција.
Својим решењем о покретању стечаја сомборски Привредни суд, донесеним на ранији захтев државне Агенције за приватизацију коју правно баштини Агенција за вођење спорова у приватизацији, уједно је за стечајног управника именовао надлежну Агенцију за лиценцирање стечајних управника, која још увек није именовала повереника за фирму сомборских обућара. У следећих 60 дана очекује се да повериоци пријаве своја обезбеђена и необезбеђена потраживања, како би се прво поверилачко рочиште могло одржати 5. септембра. Прво испитно рочиште би се , уколико све буде у реду, могло одржати два месеца касније, односно 7. новембра.
Милић Миљеновић
Борба без изгледа на успех
Правни основ за проглашење стечаја у „Борелију“ је пронађен у трајној немогућности плаћања његових обавеза. Иза ове легислативне формулације, крајње поједностављено, поред реално огромног дуговања, стоји чињеница да фирми никада није ни омогућено отварање процеса приватизације, па је по сили закона, као још увек друштвено предузеће, морало да престане да постоји.
