Туђе куће као прибежиште

иначе корисник социјалне помоћи. Ова трагична вест, коју је минуле седмице обнародовао председник новоцрњанске општине Пера Миланков, указала је на проблем са којим се суочавају мештани ове средњобанатске, пограничне комуне. А тај проблем зове се сиромаштво. И сам Миланков је указао на ту чињеницу, рекавши за наш лист да у Новој Црњи последњих дана проблем нису били непроходни путеви, него сиротиња чији је живот додатно угрожен временским неприликама. Миланков је додао да је од почетка године, из локалног буџета, издвојено 1,5 милиона динара као једнократна помоћ социјално угроженим грађанима, што је велики ударац за ионако скромну општинску касу.

- Имамо 650 породица, корисника материјаног обезбеђења и још толико оних који тешко живе, али из формалних или неких других разлога не могу да остваре то право. Ми немамо толико проблема са невременом, колико са сиротињом. Зато чекамо државну интервенцију, потребно нам је бар два милиона динара да бисмо изашли на крај са проблемима – рекао је Миланков.
Карактеристично за новоцрњанску општину, сем великог броја социјално угрожених грађана, јесте и пораст броја становника ромске националности. Али, и они сами спадају у групу угрожених грађана.

- Нова Црња из укупног општинског буџета издваја два одсто средстава за једнократну помоћ социјално угроженим грађанима, што је међу највишим издвајањима у Србији. Највише корисника потиче управо из ромске популације – објаснио је Миланков.
Да је сиромаштво одавно закуцало на овдашња врата, показује и несвакидашњи случај у Радојеву, баш у селу у коме је, од смрзавања, пре неколико дана преминуо човек. Искористивши одсутност власника, шесторо ромских фамилија, још лане је запосело туђе куће и нико од надлежних није успео да их исели из њих. На овакав корак, речено нам је у Месној заједници Радојево, ромске породице одлучиле су се због лошег стања њихових кућа, насталог услед ранијег раста подземних и површинских вода.

Иначе, уредбом Владе Србије, донетој у трећем кварталу 2011. године, на основу података органа надлежног за статистику, новоцрњанска општина више није у кругу најнеразвијенијих општина у Србији. Нова Црња је из четврте категорије, где је годинама била, смештена у трећу. Четврту групу чине општине чији је степен развијености испод 60 одсто републичког просека, а у трећој групи је 47 недовољно развијених општина, чији је степен развијености у распону од 60 до 80 одсто од републичког просека. Шта је разлог да новоцрњанска општина, макар и симболично, побегне са зачеља, може само да се претпостави и припише неумољивим статистичким критеријумима. То је, свакако, добра вест, али због преласка у вишу категорију, општина сада губи извесне привилегије, а делом и субвенције које имају најнеразвијеније средине или девастирана подручја.

Ж. Балабан