али због дугогодишњег немара, нема изглед који би указивао о како значајном објекту се ради. Хамам је стављен под заштиту државе још 1972. године, имајући у виду историјске, културне и архитектонске вредности, а потом је категорисан као културно добро од великог значаја за Србију, али није добио дужну пажњу. Међутим, већ десетак година се улажу напори да се овај споменик културе бар делимично сачува.
Хамам у Бачу највероватније је изграђен крајем 16. века, а сигурно након 1578. године, пошто се до тада не помиње у званичним турским „тефтерима“. Забележио га је Евлија Челебија у својим путописима 1665. године.- Хамам у Бачу представља вредно и ретко сведочанство о времену османске доминације на просторима Војводине.
Турска купатила или хамами, спадају у ред типичног исламског градитељства, реч је о јавним, профаним грађевинама, насталим под утицајем религије и обичаја, а које су често имале наглашен декоративни и монументални карактер. Простор у коме се налази хамам, а то је код горње капије града, био је од велике важности за јавне функције, а наслањао се непосредно на зону трговишта. По свему судећи овде су се дешавале бројне комуникације које су оствариване у Бачу и на мосту града. По попису из 1578. године, у Бачу су биле четири махале у насељу и две у граду, тврђави и подграђу – појашњава историјски контекст директор Фонда „Векови Бача” Весна Главочевић.
Реч је о мањем једноструком купатилу, којем су очуване потребни делови намењени основним функцијама. У предњем делу се налазе остаци просторије за припрему купања или одмор након купања. Из ове просторије облика издуженог правоугаоника, улазило се у две просторије за купање, које се зову халвате или интимне просторије. Лева просторија приближно квадратне основе, била је опремљена и за купање у пари, о чему сведочи лучни отвор према задњој просторији, где је грејана вода наткривена куполом.
Остаци пандантифа ( сферног тругла изнад четири угла квадратног простора, који служи да би се омогућио прелаз у кружну основу кубета), сведоче да је просторија била наткривена куполом, што упућује и на њен већи значај. Десно у просторији налазио се такозвани халват, који је служио за класично купање, које се обављало поливањем из посуде. Тај део био је наткривен полуобличастим сводом. У објекту су сачуване нише где је одлагана опрема и прибор. Задњи део су чинили мања просторија, резервоар за хладну воду, теразије и просторија у којој је грејана вода, такозвана хазна, где се налазило ложиште на средини просторије.
О томе како је купатило функционисало још се види на самом објекту. Сачувани су остаци развода топле и хладне воде кроз глинене цеви, преко вентилационих канала у зидовима, куда је уклањан дим, па до дуплог пода са зиданим ступцима – хипокаустима, за потребе подног грејања где је струјао врућ ваздух. Објекту недостају просторије, од којих су неке изгореле, неке су нестале под оптерећењем зуба времена, а неке су девастиране небригом о објекту у прошлости.
Хамам је зидан опеком старог формата, са масивним зидовима, а елементи који чине конструкцију су типски, као што је купола на пандантифима као доминантан и препознатљив елемент и полуобличасти сводови, који су постојали самостално. У Србији постоје још два једнострука хамама, у Врању и Нишу, а хамами у Јошаничкој бањи, Соко Бањи и Новом Пазару су посебна врста, такозване каплиyе.
Након Другог светског рата, хамам је поново остао разграђен, а део опеке је разнесен за градњу Задружног дома на тргу, који је због несолидне градње убрзо срушен. Остаци објекта дају довољно података за његову делимичну реконструкцију, а постоји и заинтересованост из Газу универзитета у Анкари, за обнову овог здања. У локалној заједници постоји идеја да се сруши суседна кућа како би се хамам ослободио. Свакако да би реконструкција хамама била од користи у сврху развоја туризма, као део богатог мозаика Бача у којем су као драгуљи поређани Тврђава, манастир Бођани, Фрањевачки самостан..
Свест о вредности
Након одласка Турака 1686. године хамам је девастиран и препуштен разношењу материјала. Са североисточне стране саграђена је кућа, делимично наслоњена на темељ носећег зида. Ипак је у новије време постојала свест о вредности остатака купатила.
- На фотографијама са почетка 20. века, види се зидана ограда, која је служила да обезбеди хамам од даљег разграђивања, као и суседна кућа и кућа са задње стране, која је била покривена сламом. Ко је тада оградио хамам очито га је сматрао вредношћу, а чини се да су у то време ограђени и калварија и простор око улазне капије – додала је Весна Главочевић.
