које су напали и озледили „најбољи човекови пријатељи“ којима се не зна власник, готово експоненцијално су расли, баш као и број паса који је завршавао на улицама.
Колики је то представљао и економски проблем, довољно говори чињеница да је ранијих година из градског буџета исплаћивано по пет-шест милиона динара годишње, да би се лане стигло до вртоглавих безмало 20 милиона динара на годишњем нивоу. Управо зато је и недавни почетак рада новог прихватилишта за напуштене животиње знатно повећаних капацитета од постојећег дочекан са олакшањем код грађана, али и код оних који су надлежни за функционисање градске касе.
За сада је ново прихватилиште за псе дом за око 130 напуштених љубимаца, који чекају да их неко удоми, а услови у којима се сада налазе пси склоњени са улица неупоредиво су бољи у односу на стари азил и испуњавају све потребне стандарде. У пространим и чистим кавезима са кућицама су по два пса, а уколико се ради о већем расту, има кавез за себе. За све псе би било боље да су нечији љубимци, али док то не постану, да макар имају пристојан смештај, а ни грађани не стрепе од њих.
- После пет година перипетија везаних за прихватилиште за псе, у фебруару је издата грађевинска дозвола, у јуну смо завршили све радове, да би средином јула прве животиње из старог азила биле пребачене у овај нови. Наша екипа је за непуних месец дана у граду ухватила седамдесетак паса и смештени су у ново прихватилиште. Број паса се готово свакодневно мења, с обзиром на то да понекад неко удоми пса, нови стално стижу, а неке узму власници којима су побегли. Пси који доспеју у прихватлиште пролазе кроз адекватан ветеринарски третман и добијају чип - казао је директор ЈКП „Чистоћа” Никола Пајић.
Предузеће којем је Пајић на челу је у међувремену прикупило и документацију потребну да се при Управи за ветерину Министарства пољопривреде сомборско прихватилиште упише у регистар постојећих азила. Грађани који желе да удоме пса могу да оду у прихватилиште, до којег се стиже Моношторским путем, а тешко се у његовом проналажењу може погрешити с обзиром на то да је прихватилиште у којем је обезбеђено двадесетчетворочасовно присуство радника који брину о псима прописно обележно и великом сигналном таблом.
Град Сомбор је ребалансом буџета обезбедио и додатна средства за нормалан рад прихватилишта, па је ове године за рад зоохигијенске службе на располагању укупно 12 милиона динара. Од тог износа, појашњава Пајић, око четири милиона динара одлази на исхрану, истоветна сума је намењена за ветеринарске услуге, док се од остатка плаћа електрична енергија, обезбеђење, гориво, одржавање возила, средстава...
Мада чине све што је у њиховој моћи, из ЈКП „Чистоћа“ апелују и на суграђане да се одговорније понашају према својим љубимцима, како се и ново прихватилиште за псе не би напунило у потпуности. Наиме, по устаљеној пракси, која важи и за друге средине, највећи „резервоар“ паса луталица се налази код самих грађана, који најчешће због деце набаве куче, које неретко заврши на улици када деци или родитељима дојади брига за дојучерашње љубимце.
М. Миљеновић
