и поред напора локалних власти да, онолико колико им дозвољавају законски оквири подстичу младе родитеље у шта се убраја и финансијска подршка вештачкој оплодњи. Тако су одборници овдашње градске Скупштине пре тачно годину дана усвојили одлуку о финансирању трећег покушаја вештачке оплодње, чији се званични резултати већ знају.
У прошлогодишњем варошком буџету је за ове намене обезбеђен милион динара, а старосна граница потенцијалних будућих мајки је постављена на 45 година, што је знатно више од оне коју прописују правила по којима прва два покушаја финансира Републички фонд за здравствено осигурање. Трочлана комисија, коју поред правнице из Градске управе чине и два лекара - специјалисти гинекологије и акушерства, вршили су процену пријављених парова, након које су у протеклој години три пара жељна родитељства добили право на овакву врсту финансијске помоћи Града. Како званично сазнајемо из редова надлежне комисије, док су два пара још увек у процесу трећег покушаја вештачке оплодње, једном пару се већ посрећило пошто ускоро очекују и рођење близанаца.
Истоветна сума новца, милион динара, је у сврху финансирања трећег покушаја вештачке оплодње обезбеђена и за ову годину, а парови поред српског држављанства морају да испуне и услов по којем макар један од потенцијалних будућих родитеља мора бити настањен у Сомбору најмање пет година пре подношења захтева. Поред тога, шансу за овакав вид помоћи из градског буџета условљава и правило по коме је захтев валидан уколико укупна просечна месечна примања оба родитеља не прелазе двоструки износ просечне зараде у Србији, али и то да парови морају да испуњавају здравствене критеријуме које је прописала републичка стручна комисија Министарства здравља за вантелесну оплодњу и асистирану репродукцију.
Колико је важно и овакво „хватање за сламку“ сведочи и то да се варош која је средином 19. века, тачније по попису из 1852. године, са својих тадашњих 22.363 становника била многољуднија не само од Новог Сада, већ и од Београда и Загреба, годинама уназад налази на демографској стрмоглавици, али и да је просечна старосна структура Сомбораца чак 45 а Сомборки 43 године. Град и њему припадајућа насеља су тако за једну деценију између два последња пописа, остали без готово 10 одсто становништва, па више готово никога овде и не чуди када се у локалном недељнику „Сомборске новине“ у рубрици рођених у претходној седмици пронађу свега два или три имена, док у оној „умрли“ освану имена и преко 30 преминулих Сомбораца за свега седам дана. Слика је још суморнија када се зна да у овдашњем породилишту на свет долазе и бебе чији су родитељи, поред Сомбора, и из околних општина Кула, Оџаци и Апатин.
М. Миљеновић
Поклони чекали бебе
Суморну слику демографског понора Сомбора у чијем се породилишту претходних година рађало око 1.000 беба, можда најбоље осликава догађај са традиционалним даривањем прворођених беба у овој години. Наиме, након што је у првим сатима 2017. године на свет дошла прва беба, градски челници су морају да чекају наредна три дана не би ли сазнали име и другорођене бебе, док се на преостале три бебе чекало данима након што су сви новогодишњи празници прошли.
