Често се тврди да је Чешка једна од најсекуларнијих земаља на свету. Ова тврдња се обично заснива на социолошким истраживањима и подацима пописа становништва који показују да само мали део Чеха редовно иде у цркву. Према извештају "Еуропеан yоунг Адултс анд Религион"-а млади у Чешкој најмање су религиозни у Европи - чак 91% младих од 16 до 29 година каже да не припадају ниједној религији.
Стога је ова европска држава позната као једна од најмање религиозних земаља у Европи и потенцијално у свету. Као разлог за то обично се наводи комунизам. Потискивање религије је тактика комунистичког режима, међутим, кривца не треба тражити само у комунизму. Узмимо у обзир да су суседи Чешке такође биле под комунистичким режимом, али је Чешка ипак лидер у секуларизму и нерелигиозности.
Дакле, не постоји само један догађај који је променио верске погледе у овој земљи. Многи историчари верују да је дуга историја антикатоличких осећања и одбацивање организоване религије довела до истакнутог атеизма који је данас видљив у Чешкој Републици.
Утицај Католичке цркве
Пресудан тренутак у верској историји Чешке Републике могао би да буде догађај из 1415. године, када је Католичка црква наредила да се Јан Хус спали на ломачи због јереси. Јан Хус је био католички свештеник, реформатор, који је имао много следбеника, познатих као Хусити, у тадашњој Чешкој. Његова смрт довела је само до даљег устанка и утицаја Хусита и одбацивања Католичке цркве. Више од две стотине година касније, Тридесетогодишњи рат се завршио, а католичка Хабзуршка монархија владала је територијом која ће касније постати Чешка. Људи у Бохемији били су приморани да прихвате религију са којом се вековима нису слагали.
Није изненађујуће да то није довело до позитивних осећања према Католичкој цркви. Католицизам, који је био главна религија у то време, сматран је аустријским увозом који је насилно заменио "праву" религију чешке нације - протестантизам. Раскршћавање са Хабзбуршком монархијом, немачким језиком и културом такође је значило и одбацивање католичке вере. Одбојност према католичанству трајала је генерацијама и само је расла и током Првог светског рата. Тек када је рат окончан и када је Чехословачка постала самостална држава, народ је коначно био ослобођен католичанства.
Комунистички режим
Индиферентност према цркви је у другој половини 20. века додатно продубљена антирелигијском пропагандом комунистичког режима, али нерелигиозност Чешке, као што смо већ навели, не треба тумачити искључиво као наслеђе комунистичке прошлости. Чешко становништво је имало прилично двосмисленеставове према цркви и пре почетка комунизма, што објашњава зашто ниједна друга централноевропска посткомунистичка земља не показује ниску подршку традиционалној вери као становништво Чешке.
Након пада комунизма забележен је кратки пораст интересовања за одређене религије, али се ни он није задржао. Данас се Чеси првенствено идентификују као атеисти, агностици или једноставно за себе кажу да су духовни. Већина верује у духовне концепте као што су судбина или чуда, али у недавном истраживању "Pew Research Center"-а, 72% Чеха је рекло да се не идентификује ни са једном одређеном религијом.
(Мондо.рс)
