„Дневник” у вишевековном селу – Наково: Оаза мира између града и границе

Selo moje lepo... Mi iz prošlog veka (do 70.-80.-ih) smo ga zvali "Mali Pariz"... Ne bez razloga. Imali smo sve što je potrebno: lepotu, mir, zdrav život, društva koliko hoćeaš, kulturnih, umetničkih događaja i ostale duševne hrane u izobilju. Lepo smo živeli, pevali, plesali, obrađivali vinograde, polja, družili se uz domaću prvoklasnu hranu, zlatnu kapljicu, smeh.... Ma, bilo je to divno i Nakovo je u mom srcu punom ljubavlju!