ЕМА разматра Фајзер пилулу за хитну употребу и пре званичног одобрења

Ova vest me je vratila u vremena kada smo kao deca, sto bi danas rekli - tinejdzeri, voleli da se druzimo sa starijim ljudima, koji su znali da nas nasmeju a bogami i poduce. I jedina zahvalnost, moje malenkosti, ovom ispisanom tekstu o novopromovisanim a jos ne ispitanim tabletama za korona vidus, je samo u tom povratku na nase generacije, detinjstvo. Secanje me je vratilo da se prisetim cika Branka, pomocnika iliti lozaca, na parnoj lokomotivi, nezaboravnoj azapamcenoj a zvanoj Cira.

Elem, cika Branko bi, kada bi procurila neka dobra, a narocito losa vest, on bi uvek ponavljao na njegov nacin iskazanu, stihovanu recenicu: "Blago nama i nasim zenama, a sa nama i nasim decama". Tako bi i ovu, trukovanu vest, siguran sam vise od sto posto, cika Branko prokomentarisao, jer bi onako bezazleno a promucurno, prvo zavrteo glavom u neverici, a onda onako kako je uvek, pre bilo sta da kaze, kroz stisnute zube ispustiomalo u duzem intervalu, da bi dao vaznost njegovom misljenju.

Okrenuo se, oko sebe, kao da proverava koliko ga prisutni publikum slusa, procedio kroz stisnute zube - ccccc: "Ej ljudi, pa ovo je vest u koju ni ja, ovako naivan, dobrodusan a verujuci, ne bi poverovao. Zar je moguce ovako nesto"? Eto, tako bi govorio cika Branko, kada bi mu neko ispricao ovo sto je procitao, jer on nije bio vican citanju novina, a o knjigama ni pomena. Ne zato sto je zavrsio cetiri razreda, kako bi on rekao - osnovke, vec sto je brinuo o svakodnevnim zivotnim dogodovstinama.

Bas me je ova istrukovana vest obradovala jer sam se setio, poprilicno davno zaboravljenog cika Branka. Naseg veseljaka, uvek spremnog na salu. Ali ovo i nije vest za radovanje, jer je djavo odneo salu, pa nam je ostavio da se ozbiljno zamislimo. Ako jos smemo. Jer kakva nam vremena dolaze sve manje ce ljudi imati prilike za bilo kakvu salu, jer nas "vremena" teraju na maksimalnu ozbiljnost. Eto, Fajzer je pronasao tablete, pored vakcina, na brzu brzinu proizvedene.

Okrenuo se, oko sebe, kao da proverava koliko ga prisutni publikum slusa, procedio kroz stisnute zube - ccccc: "Ej ljudi, pa ovo je vest u koju ni ja, ovako naivan, dobrodusan a verujuci, ne bi poverovao. Zar je moguce ovako nesto"? Eto, tako bi govorio cika Branko, kada bi mu neko ispricao ovo sto je procitao, jer on nije bio vican citanju novina, a o knjigama ni pomena. Ne zato sto je zavrsio cetiri razreda, kako bi on rekao - osnovke, vec sto je brinuo o svakodnevnim zivotnim dogodovstinama.

Cini mi se da su "naucnici" zaboravili na Darvinove pra, pra pretke, na kojima se, zato sto je tvrdio da je, on, postao od njih, vrsile sve opitne radnje, i ne samo na njima, kako bi ljudi bili sigurni u onaj lek koji bi upotrebljavali za suzbijanje neke boesti ili virusa koji bi ih izazvao. Da li je Darvinovih predaka sve manje ili su postali plasljivi, pa se povukli duboko u ilegalu u svojim nestalnim stanistima po prasumama Amazonije i drugih, jer su animalno osetili opasnost od ispitivanja.

Tako da je jedina mogucnost da se ispitaju sve novoneispitane lekarije na HUMANOIDIMA. Ipak, postoji sansa za neke narode, kojima njihovi politicki predstavnici (jer se oni pitaju za sve i svja) nece usvojiti ovaj apel za, cini mi se, najbrze ispitivanje, nekog leka, za "dobro" svetske populacije, od koje se, tako mi izgleda, izdvojila i u tajnosti povukla bulumenta Darvinove rodbine. Ipak je Darvin dokazao da su, ako nista drugo, a ono poprimili njegove pretpostavke, pa su postali vicniji.

A samim tim i oprezniji prema ostatku HUMANOIDA, kako ne bi dozivljavali, kao sto su to njihovi preci, farmaceutska ispitivanja. Cisto sumnjam da su postali pametniji, vec su na njih savremeni "naucnici" zaboravili, jer im se zuri da saznaju pravu reakciju, na brzu brzinu proizvedenih tableta, na ljude. Jer se tako najsigurnije dodje do istinskih dokaza pravog delovanja na ljudski organizam. U svakom slucaju, vaznost recenice cika Branka je veoma bitna. BLAGO NAMA...