Да живимо заједно, а не само једни поред других

Настављајући прошле године започету праксу организовања међународних конференција посвећених интеркултуралности у образовању Педагошки завод Војводине је на другој
оваквој конференцији у Новом Саду окупио стручњаке из наше земље и Словачке. Фокус скупа био је на темама интеркултуралности и мултикултуралности у савременој едукацији.
 
– У Војводини се преплиће неколико култура, а наша тема је дијалог међу њима – рекао је директор Педагошког завода Војводине Јанош Пушкаш. – Лако је водити дијалог ако у међусобним односима приступамо као људи, а дужност и обавеза нас одраслих је да научимо младе да треба да познају себе, да знају све о својој култури, али и да се упознају и са другима и поштују културу других народа. Образовање треба да се супротстави свакој дискриминацији , а интеркултуралност да прожима комплетан живот школе , како бисмо младе нараштаје научили да не треба да живе једни поред других, него заједно, уз међусобну љубав и поштовање.
 
Успешан рад учесницима Конференције пожелео је, у име Покрајинске владе, њен потпредседник Михаљ Њилаш, који је и покрајински секретар за образовање, прописе управу и националне мањине-националне заједнице:
 
– Изузетно ми је драго што је овај скуп окупио велики број компетентних стручњака који ће моћи да се ухвате у коштац са важношћу и сложеношћу теме и надам се да ће ваша промишљања довести до бољег разумевања различитих заједница које живе у Војводини и унапређивања регионалне сарадње и дијалога међу народима и искрено желим да  оно што овде сазнате успешно примените у свом окружењу – рекао је Михаљ Њилаш.
По речима државне секретарке у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Анемарије Вичек, интеркултуралност је основ од којег се креће у сваком промишљању о образовању националних мањина, па тако и у планирању реформских корака у Министарству просвете. А гост из Словачке, доцент на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави др Михал Бабиак, тему рашњег скупа отворио је историјским освртом на интеркултуралне моделе  Срба и Словака.
 
– Свест о различитости култура у коегзистенцији различитих заједница можемо кроз историју пратити још од Александра Македонског, али је, нажалост, кроз читаву људску историју та коегзистенција прекидана периодима геноцида и насилних асимилација-рекао је др Бабиак-На срећу, српско словачки односи имају дугу традицију доброг примера интеркултуралних модела. Доситеј Обрадовић је Лицеј у Београду основао по узору на евангелистички који је сам похађао у граду Модри, у Словачкој, док је митрополит Стратимировић финансијски помогао оснивање високообразовних установа у Братислави, на којима се касније школовало више од 1.200 Срба,међу којима су и знаменита имена српске историје и културе – Јован Стерија Поповић, Коста Трифковић, Димитрије Давидовић, Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Бранко Радичевић...
 
Михал Бабиак подсетио је и да је митрополит Стратимировић, који је својим просветитељством утро темеље модерног српског народа,основавши у Сремским Карловцима прву српску гимназију, њена прва четири директора довео из Словачке, као и да је први директор Српске православне велике гимназије у Новом Саду, чији је један од идејних твораца такође митрополит Стратимировић, био Словак Павел Шафарик.  Интеркултуралност и мултикултурализам као идејна полазишта савремене едукације биле су теме излагања професора др Ладислава Леновског са Филозофског факултета Ћирила и Методија у Трнави, док је о словачком језику у мултилингвалној војвођанској средини говорила др Ана Макишова с Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
 
Интеркултуралност у уyбеницима, свака са становишта институције коју представљају, осветлиле су  координаторка за образовање у Националном савету словачке националне мањине др Светлана Зорњан и руководилац одељења у Новом Саду Завода за уџбенике др Романца Јовановић.Нешто уже о овој теми-о интеркултуралности у настави говорили су Анишоара Царан, с позиције координатора за образовање Националног савета румунске националне мањине , Александар Мудри, који се бавио интеркултуралношћу у настави русинског језика као страног на Филозофском факултету у Новом Саду, те др Душанка Звекић Душановић са Одсека за српски језик и књижевност истог факултета,која је говорила о интеркултуралности у настави предмета српски као нематерњи језик .
 
Јутка Балаж, педагог у вртићу „Снежана“ у Сенти, фокусирала је развијање интеркултуралности код деце предшколског узраста, др Далиборка Пурић с Учитељског факултета у Ужицу крагујевачког Универзитета говорила је о интеркултуралности у читанкама на српском језику у нижим разредима основне школе. И излагања вишег сарадника за образовање на језицима националних мањина Ђерђи Ердег, 
те директорке двојезичне српско-хрватске Основне школе „Владимир Назор” у Ђурђину Љиљане Дулић била су посвећена интеркултуралности у васпитно образовном процесу, односно настави. 
Д. Девечерски
 
 
EUR/RSD 119.6343
Најновије вести