Од почетка ванредног стања ђаци нису изгубили ниједан час, док радни дан почиње, као и обично, у девет, а завршава се нешто пре три. С обзиром на разрађен систем, могла би бити репер за полагање испита зрелости из фотеље.
– Ми смо негде врло близу идеалних услова – рекла је за „Дневник” директорка Рачунарске гимназије „Смарт” Јелена Десница. – Код нас, на пример, деца првог дана у школи добијају лаптоп као средство за рад. Једанаест година, колико постојимо, наставници су у обавези да час спреме у електронској форми. Сви смо умрежени, све се дешава под нашим серверима. Сваки ученик може да чује и види свог наставника, да га прекине, пита. Они који предају физику, хемију, математику, па имају задатке са специјалним симболима које је тешко писати на тастатури, користе цртаће табле повезане с лаптопом, захваљујући којима дете види на екрану то што наставник пише уживо.
Она сматра да би се пријемни испит за посебно надарене ученике, какве има и Смарт гимназија, без проблема могао организовати тако да се полаже од куће.
- Бесплатне припреме из математике радимо онлајн већ месец и по дана, по два часа суботом и недељом, а прате их осмаци који конкуришу за упис у нашу школу. То су деца која немају наше лаптопове, али сви имају рачунаре и Скајп преко кога користе звучнике и камеру, што је довољно и за полагање испита. А будући да се цео час снима, наставник, ако сумња, има могућност да провери да ли је дете прекршило нека правила – додаје.
Да би функционисао један тако огроман систем, какав чини преко 65.000 ђака Србије, осим поделе на мање сервере као мање провајдере који ће функционисати у одређено време, мора да постоји добра инфраструктура, каже она, уз објашњење како се то ради у свету.
– Ми смо ауторизовани тестинг центар за Мајкрософт, Оикл, Сиско, значи, за озбиљне технологије и компаније које функционишу на идентичан начин. У соби морате да имате камеру на рачунару и видео-надзор који снима кандидата. Од њега се тражи да буде сам у просторији, а има одређено, заказано време за које треба да уради тест. Притом не сме да користи никакву литературу – открива Десница. – Када онај који полаже кликне крај, у неким софтерским решењима има опцију да се врати на задатке које није попунио. Из педагошких разлога, а и с обзиром на овако стресну ситуацију, и нашој деци би требало дати ову могућност. Углавном су тестови широм света, па и код нас, аутоматизовани и врло добри, додаје.
Како ће знати да не преписујемо, питање је које ових дана најчешће можемо чути од малих матураната.
– Код нас је лако – напомиње она уз добронамерну опаску како је дечје да пробају, а наше да будемо паметнији од њих. – Камера снима њихове руке, њихов рад. Све се види, па и ако имају нешто у крилу. Чује се и када помере ногу по паркету, а самим тим и да ли је још неко ту. Наставник може и да повећа снимак те да погледа сваког понаособ. Када се одговара усмено, већ по погледу може се закључити шта ученик ради. По одељењу, у истом тренутку сасвим је довољан један наставник који ће их надгледати.
Проблем је у томе што држава није имала времена да обучи свој наставни кадар како би сви били вични да користе савремене технологије, да то прихвате као саставни део садашњег живота.
– Да се разумемо, учионица је незаменљива. Нама недостају деца. Она је и педагошки добра за одрастање, социјализацију. Али сада је тако како јесте и треба да искористимо технологију тако да ниједно дете не буде оштећено, у смислу да је нешто знало, а да му се то није признало. Последњих месец дана се говорило о томе да замолимо родитеље да буду дежурни у соби док ђак полаже, али бојим се да је то нереално. Неки не могу физички да буду ту јер раде ван куће, а неки имају више деце школског узраста – додаје.
У свим решењима увек ће бити мањи постотак оних који ће имати потешкоће, напомиње Десница. Због лошег интернета, времена приступа апликацији или нечег трећег. Посебно су на губитку деца без рачунара и мобилних телефона, због чега би било добро да се са свим прописаним мерама опреза искористе школски ресурси.
– Како не би остали у запећку, ученицима без потребне опреме, међу којима су често и најбољи, могле би у сусрет изаћи осмолетке које имају информатичке учионице – истиче. – Додуше, средина јуна још је далеко, па је могуће да ће се ситуација дотле нормализовати и да ће се завршни испити полагати као досад, на папиру.
Оно што је проблем увек када је мала матура, а биће када буде уведена и велика, јесте то што одрасли преносе узнемиреност на децу.
– Нажалост, имала сам много прилика да разговарам с родитељима осмака који су ван себе. Буде ту и наставника који држе приватне часове, па се осећају одговорно за децу с којима раде, стрепећи хоће ли моћи да се снађу. Ограничено време ствара трему, а када исти такав задатак добијете да урадите у другачијим околностима, решите га брже и без грешке. Треба апеловати на све родитеље да како год буде, није смак света – закључује.
С. Милачић
