Николић: Научни изазови кроје занимања

Прошло је нешто више од годину дана од како је др Душан Николић, редовни професор Правног факултета ступио на дужност ректора Универзитета у Новом Саду.

У програму рада обећао је да ће уложити максималан напор да УНС буде престижна институција, позната у свету по врхунским резултатима у области науке и високог образовања. Само неколико месеци касније Универзитет у Новом Саду нашао се међу 1.000 водећих институција (на 886. месту по општим критеријумима и на 301. месту по препознатљивости) на Вебометрикс листи Шпанског института, а недавно је уврштен и међу најбоље универзитете у свету на чувеној Лајденској листи (756. место), коју сачињава истоимени универзитет у Холандији.

* На почетку мандата најавили сте и прецизне анализе постојећег стања с прогнозом развоја догађаја у ближој и даљој будућности, као и утврђивање дугорочне стратегије. Шта су показале, у ком правцу би УНС требало да се развија?

Сматрали смо да је неопходно да на самом почетку утврдимо чиме све располажемо као академска заједница. Показало се да Универзитет у Новом Саду има значајне ресурсе, о којима до сада нисмо имали потпуне информације. Између осталог, на 14 факултета и два института имамо око 250 различитих лабораторија које располажу квалитетном опремом, имамо двадесетак библиотека са готово два милиона публикација, формирано је близу 140 стартап и спиноф компанија у области информационих технологија. Један од наших приоритетних циљева је да постигнемо сличне ефекте и на нивоу државе, кроз повезивање са сродним институцијама. Зато смо пре неколико месеци основали Заједницу државних универзитета Србије, чије ће седиште у наредне две године бити на Универзитету у Новом Саду и на чијем сам сада челу.

Почетком 2017. организоваћемо серију разговора о будућности високог образовања на којима ће говорити водећи стручњаци из земље и света. Чућемо која занимања ће постепено нестајати, а у којим областима треба очекивати нове професије. Бавићемо се низом других, једнако важних питања, укључујући и она која се тичу климатских промена. Већ сада је јасно да миграције нису последица само ратних збивања на Блиском Истоку, већ да на њих у великој мери утиче глобално отопљавање због ког велики број људи у Субсахарској Африци остаје без воде за пиће, без хране и других елементарних услова за живот. Извесно је да ћемо у дугом временском периоду бити суочени с великим миграцијама становништва и са свим оним што оне доносе. Због климатских промена ћемо се суочавати и с новим биљним болестима и појавом инсеката који немају природне непријатеље на овим просторима. То је посебан изазов за пољопривредна подручја, попут Војводине. Веома је важно да знамо што више о актуелним и будућим променама у нашем окружењу и да као друштво будемо на време припремљени за оно што долази.

* Ове године уписани су први студенти на интирдисциплинарне мастер студије форензике. Да ли планирате да уведете још неке студијске програме таквог типа?

Покретаћемо истраживачке пројекте и уводити нове интердисциплинарне студије. Ових дана, уз подршку колега с Пољопривредног и Технолошког факултета, радимо на припремама за увођење мастер студија у области виноградарства и винарства. Након значајних успеха на међународним такимичењима за избор најбољих вина, закључили смо да је то једна од предности нашег универзитета и да у тој области можемо постизати врхунске резултате у области науке и високог образовања. Наш квалитет су препознали и признали неки од водећих страних универзитета, па ће у наставу  бити укључени врхунски предавачи с институција које имају дугу традицију у области производње грожђа и вина, као што су универзитет у Порту (Португалија), Бордоу (Француска), Удинама (Италија) и Печују (Мађарска), познати по вештини складиштења и чувања вина. Захваљујући сарадњи с привредницима из француског региона Вал д’Уаз, у практични део наставе биће укључен и сомелије из Париза који је проглашен за најбољег у свету у 2016. Уверени смо да ће то бити један од најбољих студијских програма у области виноградарства и винарства у свету.

* На УНС-у је све више страних студената на размени, а с обзиром на његово позиционирање у свету, може се очекивати да заинтересованих странаца буде и за матичне студије. Да ли је за тако нешто Универзитет спреман?

На Универзитету у Новом Саду борави све више страних студената у оквиру различитих програма мобилности. Међу њима је највише младих људи из Шпаније и Пољске. Интересовање за наш Универзитет расте и у другим деловима света. Нису занемарљиви ни економски аспекти мобилности. Сваки од гостујућих студената добија стипендију из фондова Европске уније коју троши у земљи у којој борави.

Уз програмску мобилност, посебно је значајно организовање наставе на енглеском језику. Универзитет у Новом Саду је акредитовао више таквих студијских програма. Посебно интересовање међу страним студентима влада за студије на Факултету техничких наука и на Медицинском факултету. У тим областима очекујемо знатно већи број младих људи из свих делова света.

Даница Девечерски

 

 

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести