Нинине мустре: Добар и луд

Професија којом се бавим омогућује ми бројна познанства са људима различитих профила. Јако ми је инспиративно да их упознајем и тако стварам неку објективнију слику света који ме окружује.

Ових дана сам се упознала са својим млађим колегиницама које су оставиле врло снажан утисак на мене. Данима након заједничког рада на терену, врзмају ми се по глави мисли о њима и те су девојке потврда мојих закључака о млађим генерацијама. То су они што на њима свет остаје, како то нехајно волимо да кажемо, као да им препуштамо сву одговорност овога света и као да нас се не тиче у каквом стању ћемо тај свет да им оставимо.

Те млађе генерације су дивна створења, а ове девојке су прави представници те врсте. Фине су, културне, лепо су васпитане, паметне, али поприлично несигурне у себе и то обе рекла бих, из истог разлога: врло су благе нарави, добронамерне, ненаметљиве и нежне природе. Међутим, обе су поприлично несрећне због своје нарави и сматрају да им је то велика препрека у животу. При томе, имају свој став, отворене су да уче, да се развијају и да напредују, али нису конфликтне, спремне су на сарадњу, а то уместо да буде предност, у нашем се новинарском послу третира као слабост. Посматрајући их, била сам неизмерно срећна што баш таквих младих људи има све више у мом окружењу, насупрот распрострањеном мишљењу да је око нас све нека бахата, размажена и безобзирна младеж. То је само наизглед тако, јер такви су у првом плану.

Такви „нечији“ синови и ћерке нападају са насловница исто тако нападних новина, скачу нам у очи са сваког киоска, о њима се пише, њих се оговара, тако да испада да их је пуно и на све стране.  А није. Долазе неки нови, ненаметљиви људи који ће бити ту, спремни да дају подршку, да ублаже бол или предложе решење у тренутку када се свет пластике, препумпаних, а тек напупелих груди и усана, пребилдованих мишића који не умеју ништа да ураде сем тегове да подигну... када се тај свет сруши под теретом сопственог бесмисла и празнине. Такви ће новинари променити „правила“ да је лоша вест добра вест и ублажиће манипулацију којом смо бомбардовани из медија. Зато им поручујем, тим новим људима, довољно лудим да остану добри, да људскост и доброта никада није изашла из моде, и да је важно да остану своји, да остану добри, јер једино тако, изградићемо добар свет у којем је добро живети. Али да би доброта функционисала, мора се прво бити добар према себи у мислима и у делима. Водити рачуна о себи, волети своје тело, неговати свој дух, јер једино се тако стварно остаје добар човек, чија ће доброта донети добро и другима.

У супротном, доброта ће да изазива негативне реакције, јер та унутрашња вибрација коју негујемо према себи, снажно се емитује на свет око нас. Мени је метода породичног распореда помогла да то освестим и почнем да примењујем. И од тада је све више добро мени, а добро и другима око мене. Стога вас позивам на предавање Владе Илића, са темом Знакови космоса, 12. септембра, у 19 часова, у Студентској поликлиници у Новом Саду.
 

EUR/RSD 119.0355
Најновије вести