Нинине мустре: Љубимац љубљени

Сви смо их имали, или их имамо. Кућни љубимци. Ја сам их имала, имам их и сада. Сматра се да је долазак, на пример једног пса у породицу, велики испит за све чланове породице,

и могућност за напредовање на различитим нивоима. Пас има уграђен осећај за хијерархију који суптилно намеће и својој новој породици. У преводу, потребно је да се осети ауторитет, сарадња, преданост, посвећеност једних другима, заједништво...

Ако пас то не осети, он својим понашањем ставља до знања да нешто није у реду и да је потребно да се то промени. Осим што доприноси да се проблем у односима примети, пас може и да утиче на њихово поправљање, јер укућани могу да почну да се око обавеза према љубимцу договарају, да деле заједничке тренутке у игри, храњењу или шетању, и да тако успоставе боље емотивне односе, од којих све почиње. Има много добробити у дружењу са кућним љубимцима, а посебно са псима, јер њихова је љубав увек снажно присутна, а љубав нам увек прија и увек нам је потребна. Замислите породицу у којој усвоје понашање кућног љубимца и почну да скачу од среће сваки пут када се неко од чланова породице појави на вратима. И свако се сваком тако обрадује. Загрле се, изљубе, млађи чланови скакућу од среће... и одржавају такво понашање намерно, подсећајући једни друге неко време и подстичући, а онда им једног дана то постане сасвим нормално. Јер осете да се лепо осећају када се загрле, радују, веселе, само зато што се поново срећу...

Тај леп осећај у загрљају опушта, умирује, ствара осећај спокоја и све постаје другачије. Мозак добија више кисеоника, смирен је и усредсређен на превазилажење проблема или тренутно актуелних животних тема, сигурнији смо у себе, задовољнији, креативнији, рађају се лакше неке нове идеје... А то је само један од утицаја заједнице у којој је и неки вољени - љубљени кућни љубимац. Са друге стране, ту је и преузимање обавеза, што нас временом научи како да будемо саосећајни, како да водимо рачуна о онима који зависе од нас, да осетимо када смо некоме потребни и да му пружимо подршку и помоћ. И још нешто значајно, мада не и пријатно, добијамо као „лекцију“ од животне важности. Тренутак када се опраштамо од кућног љубимца. Врло осетљива тема. За децу изузетно важан тренутак. Може да им обележи живот, зато је важно да временом прихвате да је то саставни део живота, да им се дозволи да истугују своју тугу. А онда да наставе даље, уверени да им радосне тренутке проведене са љубимцем нико не може одузети, а да ће нешто ново, чему је љубимац уступио своје место, да донесе још много радосних тренутака. Ми смо имали приврженог, интелигентног ловачког пса по имену Мор. Ја сам прве лекције одлажења драгих бића из живота имала када је Мор трагично отишао. Нисам тада успешно савладала лекцију. Одлучила сам да будем опрезна да не заволим превише, јер ако тај неко оде, много ће да боли...

Много ми је требало да то освестим и променим. Потребно је само да волим и да дозволим да живот тече и мења своје облике. Може следећи љубимац да буде биљка, уређај и било шта чему својом пажњом удахњујемо и одржавамо живот. Осећај који сам имала према одређеним облицима тог живота, увек могу да призовем и напуним батерије емотивним задовољством. Све док не научим да се радујем непрекидно, без одређеног разлога јер, шта има радосније него волети - љубити живот?

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести