НИНИНЕ МУСТРЕ: Све стазе воде до природе

Дани у којима сунце почиње да преузима вођство над облацима, буде нам потребу да више времена проведемо напољу. Жељни свежег ваздуха, измилимо из

својих кућа, фабрика и канцеларија и шетамо парковима, обалама, ливадама и брдашцима, шта се већ коме нађе у близини. Шетња на свежем ваздуху, вишеструко је корисна и уколико смо научили да обраћамо пажњу на своје мисли, може да нам помогне да дођемо до ако не епохалних открића, а оно барем до ефикасних решења за многе животне недаће.

Прилив кисеоника у мозак који због тога брже и боље ради, увећава се кретањем и то може да „прочисти“ мисли, и да их ослободи од зачараног круга у којем се роје. Ослобођење мисли од свакодневних оквира у којима обитавају – ситни и крупни страхови, бриге, незадовољства, нервозе, критиковања, први је и најважнији корак ка стварној човековој слободи. Не знам ко нас је то и када убедио да је живот под присилом, прави живот. Присиљени смо да радимо, да време проводимо у неким затвореним, загушљивим просторијама, да нам за породицу, дружење, васпитање сопствене деце и хобије, не остаје ни времена, ни воље, ни енергије. Побегли смо и даље бежимо из села, из природе, и хрлимо у градове. Бежимо под изговором да је на селу тешко живети, тешко је радити у пољу савијене кичме и долазимо у градове у којима кривимо исту ту кичму, седимо у загушљивим просторијама, па плаћамо дебеле новце за рекреацију у исто тако загушљивим просторијама, уместо да радимо на отвореном и да се истовремено рекреирамо. Хранимо се индустријском, ко зна у којим условима произведеном храном непознатог порекла, сунњивог квалитета и вештачког укуса, уместо да сами производимо сопствену, са љубављу гајену храну, а да са комшијама размењујемо оно што сами не производимо. Правдамо се потребом да идемо у позориште, биоскопе и на разне културне догађаје, а онда годинама не крочимо у позориште, а филмове гледамо код куће на компјутерима. Правдамо се потребом за већом зарадом, а онда ту зараду трошимо на лечење јер се не крећемо довољно, не хранимо се здраво и фали нам сунца и свежег ваздуха. Могла би шетња на отвореном да нам ослободи простор у глави за подсећање да је све вибрација и да једино природне вибрације могу да нам пријају и чине добро за наше тело којем је природа - природно окружење. Може да нам се деси да пронађемо одговор на питање где смо се то преварили? Како су нас то убедили да „морамо“ да стекнемо велика богатства јер „морамо“ да купујемо ствари, а не да их креирамо, да „морамо“ да користимо скупу козметику базирану на отровним хемикалијама које директно преко коже уносимо у крвоток, а не да се негујемо уз помоћ старих, здравих рецепата наших бака? Куда то и због чега журимо, па морамо да за све тражимо инстант решења када је већ и врапцима на грани јасно да таквих брзинских решења нема?

Свакодневно шетање на отвореном, може да буде одлична мустра за проналажење одговора на важна, животна питања. Тесла је говорио да ћемо посматрајући природу, пронаћи све одговоре. Ако не знамо у ком правцу да кренемо даље да би нам било боље, правац природа!

Пише: Нина Мартиновић Армбрустер

EUR/RSD 119.1355
Најновије вести