Нинине мустре: У сагласју

Да ли верујете у случајност? Сигурно су вам барем некад поставили то питање. Можда у лексикону, тој претечи друштвене мреже, још у основној школи.

Када сам открила порекло те речи схватила сам да се временом њено значење почело погрешно тумачити. Случајно значи са лучом, а луча је реч која између осталог означава светлост. Дакле, кад се нешто деси случајно, десило се са светлошћу. Већ сам писала о овој теми, али у последње време, толико се нагло повећао број људи  који говоре о разним случајностима, да мислим да је неопходно да се на значење те речи подсетимо. Дакле, кад се двоје људи сретну случајно, они су се срели уз помоћ светлости. Можемо то да уз мало маште представимо као догађај који је уз помоћ светлости успео да се одигра, или да је светлост навела на тај пут и баш у ту и ту тачку сусрета, обоје тих људи.

Таквих сусерта наравно има у великом броју, али због још већег броја свакодневних догађаја, ми на њих више не обраћамо пажњу коју заслужују. А сваки тај догађај, сваки сусрет је заправо један мали, а може бити и велики знак поред пута који нас усмерава, показује нам јасно у ком се ми то правцу крећемо и шта би било важно, на шта је то неопходно да обратимо пажњу. Довољно је да на тренутак застанемо и да се запитамо шта нам то говоре разне случајности које се десе у току дана. Шта то покушава та светлост да нам осветли? Шта из тог сусрета или догађаја можемо да научимо и како да ту поуку у свом животу употребимо? Ако бисмо то урадили сваки пут када приметимо неку случајност, ко зна колико би се нових спознаја отворило у нашем уму и ко зна у каквом би правцу живот наставио да се креће? Ех, кад бисмо само себи дозволили да се позабавимо својим унутрашњим животом, а не само спољашњим стварима које нам окупирају пажњу... А као по правилу, највише волимо да се бакћемо стварима које не можемо да променимо, и што је још луђе, трошимо огромну енергију и време покушавајући да друге убедимо да је баш наше мишљење релевантно, исправно и једино прихватљиво. А случајности занемарујемо. Кажемо то је случајност, мислећи да се то догађа без неког посебног смисла. А све има смисла. Осим тога што је једној тако важној речи потпуно изврнуто значење, а не знам како се то десило...

Верујем да реч случајност има суштински слично значење као сагласје. Ако је светлост иста појава као и звук, ако је истина да је све вибрација, само различитих таласних дужина, онда су звук, тј. глас и светло врло слични. И ако се нешто догађа  са светлошћу, онда и оно што је у сагласју, има сличан квалитет, а вероватно и сличну поруку. Моја мустра за одгонетање свакодневних случајности је да их будно пратим и да обраћам пажњу како на разне сусрете, тако и на моје реакције на њих, јер ако је све то што ми се догоди случајно, онда је и у сагласју. У сагласју са чим? Па верујем да је у сагласју са мојим животом, са мојим животним путем, и сви ти знакови поред тог пута ми на основу својих пријатности или непријатности указују на то да ли сам стварно на свом путу или сам мало скренула са њега. Ту прелепу реч сагласје, ми смо заменили модерном речју синхроницитет, која на нашем језику не буди тај осећај и нема ту тежину нити јасноћу као реч сагласје. Зато се вратимо, а и приметимо случајности и сагласја у нашем животу и биће нам, сасвим случајно – боље!

Нина Мартиновић Армбрустер
ninamartinovic.com

EUR/RSD 118.0278
Најновије вести