Распрше се све оне ниже вибрације, ослободимо се тако токсина, токсичних материја, токсичних мисли, токсичних односа са људима, чиста нас радост испуњава. Када смо заљубљени, све нам се чини светлије и лепше, раздраганије, миришљавије, привлачније и прихватљивије. Свако воли тај осећај, осим оних који тврде да га никада нису осетили, и оних који унапред замишљају крај заљубљености, па од страха од имагинарне патње, не дозволе себи да се заљубе. Свако има свој избор, не бих да се мешам, али за вас који волите да будете заљубљени, имам мустру како да будете готово увек у стању заљубљености.
Прво да дефинишемо то стање. То је оно када осећате топлину око срца, милину у грудима, безразложну радост и усхићење, не смета вам ни киша, ни прашина, ни топло, ни хладно. Све вам је подједнако лепо и прихватљиво. Да се не замајавамо, то је у ствари право стање људског бића, само смо хиљадама година у назад, посежући све више за материјалним светом заборавили како да сачувамо осећај заљубљености у себи, па посежемо за извором тог осећаја негде ван себе, тражимо објекте своје заљубљености и тражимо да се и они у нас заљубе, иначе настаје патња. Да бисмо повратили то своје природно стање, стање заљубљености, овакви какви смо зависни од материјалног света, вредело би да свакодневно вежбамо на ситницама.
Пошто је заљубљеност повезана са лепотом, лепим осећањима, лепом енергијом, потребно је да свакога дана пронађемо неку ситницу којој ћемо да се дивимо. Када мало по мало вибрирамо том фреквенцијом, она прожима читаво наше биће и миц по миц, мења се наше расположење, постајемо раздраганији, опуштенији, и све више примећујемо лепоту око себе: цвет, небо, звезде, дрвеће... Тако стварамо мустру у свом енергетском ткању. Та мустра нам служи да се када нема тих „спољашњих фактора“, сетимо да потражимо трагове лепоте и унутар себе. Лако ћемо постојећу мустру применити и на сопствене добре особине, дивити им се (рецимо својој храбрости, или спретности, или духовитости, или поштењу, или довитљивости, или маштовитости, или креативности, или мудрости, сигурно ћемо пронаћи бар једну своју особину којој ћемо се дивити) и онда та мустра ојачана изнутра, може и самостално да се умножава, без неких спољашњих (материјалних) фактора.
Јачањем такве мустре или шаблона понашања, све више јачамо осећај заљубљености и све више примећујемо разлоге за заљубљеност. Почињемо да обраћамо пажњу на лепоту у свему, у свакоме и у сваком тренутку и откривамо читав један шарени свет, потпуно другачији од оног који нам је до јуче био сив и одбојан. Није тај свет обојило неко чудо. Обојило га је наше другачије поимање условљено квалитетом вибрације којом напипавамо, а и креирамо стварност око себе. И није такав свет условљен постојањем неке особе у коју ћемо да се заљубимо. Мада по законима резонанце, огромне су шансе да и такву особу у стварност дозовемо. Хајде да се заљубимо у сам живот! Када, ако не сада, када се живот испољава у безброј облика и боја? Када, ако не сада, у пролеће? Нека нам је свима срећно, заљубљивање пролећно!
Нина Мартиновић Армбрустер
ninamartinovic.com
