Осамостаљивање уз помоћ и бригу заједнице

Медицинска сам сестра, завршила сам студије здравствене неге. Моја хранитељка има 85 година. Незапослена сам, стажирам у Ургентном центру у Новом Саду.

 Бојим се за своју егзистенцију. Радујем се овом састанку, али би било још боље када бисмо имали чешће  прилику да се чујемо и разговарамо, како би се више чуо глас нас деце из хранитељских породица – рекла је Анђела Станојевић окупљенима  у Центру за социјални рад у Новом Саду, где је одржана прва од седам едукативних радионица “Буди свој”. Радионице, које ће бити одржане у још десет градова у Србији, усмерене су ка социјалном оснаживању младих без родитељског старања. Тренинзи су намењени младима од 15 до 25 година, како би се што боље припремили за излазак из система социјалне заштите и улазак у свет отворених и нерешених егзистенцијалних питања.

Радионице се, по речима координатора пројекта “Буди свој” Милене Јакшић одржавају да би млади без родитељског старања усвојили и унапредили вештине корисне за запослење и самозапослење, након што, како закон налаже, изађу из система социјалне бриге. Пројекат има за циљ да ову децу учини видљивим за друштво, не би ли постал део интересовања послодаваца, друштвено одговорних компанија, челника универзитета, представника Владе Србије…

Након прве, новосадске радионице, са деветоро младих људи који су у Центру за социјални рад стицали самопоуздање кроз тренинг вештине комуникације, учесници су се сусрели с министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александром Вулином и градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем. Млади су показали да су  радионице у оквиру пројекта - чији је генерални донатор Војвођанска банка, а стратешки партнер Министарство за рад, запошљавање, заиста корисне, те су министру и градоначелнику постављали конкретна, пристојна, оштра и отворена питања, која су се тицала њихове будућности и могућности конкретне помоћи представника власти и државе.

Министар Вулин је, након што је рекао да нико не може да очекује од државе да му нађе радно место, изнео да су деца без родитељског старања свакако приоритет, да, на жалост за њихово запошљавање “нису мобилисана буџетска средства”, али да ће надлежни покушати да у  систем службе за запошљавање, школовање из буџета, обезбеђивање смештаја у ученичким и студентским домовима, уведу позитивну дискриминацију. Градоначелник Вучевић изнео је да ће и Град пратити овај пројекат.

Према званичним подацима Центра за социјални рад из 2012. у Србији живи преко 6.500 деце без родитељског старања. Од тог броја 5.700 деце одраста у хранитељским породицама.

Б. Опрановић

 

 

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести