Полемика о статусу индустријске и индијске конопље

Друга јавна расправа о нацрту измена и допуна Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, одржала се великој Сали Скупштине АП Војводине у Новом Саду,

на којој су чланови радне групе Министарства здравља, представили предлог о новим регулацијама у овој области. Са друге стране у дискусији је учествовао и већи број појединаца и удружења који сматрају да се поједини предложени прописи косе са људским правима на избор и лечење, а односе се на канабис сативу, односно конопљу.

Према речима чланице радне групе, др Јелене Јанковић, готов нацрт закона је послат Европској комисији, што је редовна процедура предлагање нових измена у складу са Европским прописима и комисија је позитивно оценила предложене измене.
-Према новом предлогу нацрта закона о контроли психоактивних супстанци, уводи се Центар за мониторинг и зависност од дрога, у складу са законом и имплементирана је сарадња са Европским центром за мониторинг дрога, увођењем новог члана 4а, који у потпуности дефинише задатке предвиђене Европском регулативом- рекла је Јелена Јанковић.

-  На захтев Градског Завода за јавно здравље, промењен је и члан закона који се тиче оглашавања психоактивних супстанци, и затражено је од нас да се у овим изменама јасно дефинише шта су предмети опште употребе, односно забрана рекламирања препарата, слике или цртежа, а који се односе на предмете опште употребе, јер је завод имао недоумице у поступању са производима који имају овакве ознаке, што је новим предлогом и регулисано.
Такође, како каже Др Јелена Јанковић, радна група је добила и захтев да се дефинише узгој односно гајење биљака и у складу са препорукама Европске Уније и у складу са нашим захтевима тужилаштва и полиције, донета је одлука да се постојећи проценат од 0.3 % ТХЦ-а у биљци конопља, смањи на 0.2 %. На овај предлог, побунили су се поједини произвођачи индустријске конопље, који се већ годинама баве производњом о прерадом ове биљке.

-Овај закон је веома негативно утицао на мене, јер живимо у 21. веку, и уместо као и  све велике земље, да региструјемо и легализујемо у потпуности биљку Канабис сативу, са свим својим подврстама, ми је још рестриктивније дефинишемо- рекао је Јан Привизер из Кисача, први произвођач индустријске конопље у Србији - Предузетник сам и иноватор, а не криминалац, који је нажалост завршио на суду због ТХЦ-а, а  пет и по година редовно вадим све потребне дозволе, колико се и бавим производњом индустријске конопље.

На крају завршим на суду, где је и сам судија био зачуђен мојим присуством, па би и радна група  требало да постави то питање: шта ми тражимо овде и зашто је уопште било коме пало на памет да предложи такав закон. Подржавати информације старе 56 годна потврђује да имамо гадан проблем са интелектуалном елитом у Србији, ако је уопште и имамо.

Према Јановим речима, потребно је раздвојити индустријску од индијске конопље, јер је разлика у томе што се у индијској конопљи психоактивна супстанца ТХЦ налази у високом проценту од 15 до 25 и по бројним доказима има лековита својства, док индустријска конопља има свега 0,01 до 0,5 процената, те је његово присуство у индистријској конопљи занемарљиво.

-То значи да је фактички немогуће да дође до опијумског дејства у било ком облику коришћења производа добијених од индустријске конопље. Пошто је индустријска, користи се као кукуруз или соја, само што је профитабилнија, еколошки је прихватљивија, а њена прерада покрива читаву индустрију.
Представница Удружења канабис клуба“Ирка” из Новог Сада, Маја Васић, такође сматра да је ограничавање процента ТХЦ-а у индустријској конопљи на 0,2%, што је строжије од свих Европских стандарда, апсолутно непотребно, јер постоји мноштво доказа свуда у свету да толико ниске вредности попут немају никакво психоактивно дејство на човека и уколико се користи неки производ од индустријске конопље попут салатног уља, неће се осетити никаква опојна дејства.

-Нови предлог представља мере предострожности који само штите интересе крупног капитала и спречавају да Србија буде водич у овом делу Европе и Балкана у индустријској конопљи, и у развоју нових еколошких грана индустрије које би и те како помогле опоравку привреде - рекла је Маја Васић. - У Италији на пример, по закону је у индустријској конопљи дозвољено 0,2 одсто ТХЦ-а,  али се толерише и могућност да ће биљка у свом сазревању можда имати и 0,6 % ТХЦ-а у себи. Дакле, постоји семе које је сертификовано на 0,2 одсто ТХЦ-а , а толерише се присуство до 0,6 %. Тренутна забрана производње било које индустријске конопље са више од 0,2% ТХЦ-а, фактички значи потпуну забрану производње конопље на територији Србије, због тога што немамо сертификована семена који имају толико низак проценат ТХЦ-а - појашњава Маја Васић.

Пошто се цела биљка Канабис сатива са свим њеним подврстама и варијететима, као и њена појава у екстракованом облику налазе на листи 2 Списка о психоактивним контролисаним супстанцама, која каже да су на тој листи опојне дроге које могу проузроковати оштећење здравља људи, нови предлози и измене се односе и на забрану лечења канабисом, његовим тинктурама и екстрактима.

Ове предложене измене су наишли на  жестоке реакције чланова социо-канабис клубова широм Србије, који већ годинама промовишу употребу канабиса за лечење. Они су на јавној расправи изнели своје мишљење и предлоге, тврдећи да постоје бројни научни докази у развијеним земљама, који показују колико је канабис у свим својим облицима веома користан по људско здравље, чак и када се говори о превенцији. 

- Ми ћемо поднети неколико предлога, од којих је један брисање ТХЦ–а (делта-9-тетрахидроканабиноида) са Листе контролисаних психоактивних супстанци, и омогућавање лечења, научних истраживања и развоја еко-индустрија- рекла је Маја Васић. - Као чланови бројних Социо-канабис клубова сматармо да се ограничавањем количине ТХЦ-а које су доступне људима у канабису, крши људско право на избор лечења, просто из разлога што последњих неколико година наука о медицинском канабису напредује невероватно брзим корацима, и постоје бројни докази о његовој лековитости. 
Према њеним речима канабису није место на Листи 2 Списка о ПКС, поготово што се он тамо налази по конвенцији из 1961. године.

- Држава треба да прати модерне светске токове у којима је довољно речи да будућност индустрије, прехране, медицине и уопште економије лежи у конопљи. Имали би смо много срећнију и много здравију нацију и ни један интерес крупног капитала не сме да стане  испред  тога - каже Маја Васић.
Неколико организација је заједнички предало захтев за измену, односно усаглашавање нашег кривичног закона са Уставом Србије као највишим  правним актом једне државе, по ком, сваки човек има право на живот и на лечење. Канабис је биљка са 50.000 различитих еколошки потпуно прихватљивих могућности. Комплетан узгој и њена прерада потпуно су безбедни за животну средину, те је и став ”Ирка” организације да се канабис ослободи свих законских стега и омогући његова широка примена.

Ивана Миклоши

 

Харвард истраживао утицај

У октобру прошле године, објављена је студија са Харварда, која доказује да само пушење канабиса знатно побољшава функције мозга и радне способности. На основу тромесечног истраживања, корисници  који су пушили канабис нису осетили никакве поремећаје способности мишљења и радних функција. Напротив, већина је имала побољшања у мерењима способности, посебно кад се мери време потребно за завршавање неког посла или задатка. Осим тога, пацијенти су пријавили и побољшања клиничких стања и општег здравља. 
 

У Словенији и Хрватској може на рецепт

Борба за легализацију канабиса у медицинске сврхе није актуелна само у нашој држави. Од бивших држава Југославије, Македонија је октобра претходне године легализовала лекове на бази марихуане, док су Хрватска и Словенија своје правилнике измениле пре две године, односно употпуниле новом ставком - дозвољеним лечењем канабисом. У тим државама лекове преписују искључиво лекари, а лекови се праве у одговарајућим апотекама.

С друге стране, када је реч о Црној Гори и Босни и Херцеговини, и даље се воде расправе “за” и “против” легализације. Либерална партија Црне Горе се пре три године формално залагала за легализацију предлажући измене и допуне Закона о злоупотреби дрога, позивајући се на озакоњену праксу употребе марихуане у медицинске сврхе у неким земљама западне Европе. Предлог нових законских одредби нашао се у парламентарној процедури, али до сада се ништа није урадило по том питању. Пре неколико месеци у БиХ је Експертна радна група Савета Министара дала зелено светло “мишљењу о оправданости употребе канабиса у медицинске сврхе”,  док је Комора магистара фармације Федерације упутила иницијативу за легализацију Министарству цивилних послова још пре две године. По том питању, без конкретних резултата остала је за сад и БиХ.

У већини земаља света је и даље марихуана нелегална у било ком облику и за било коју сврху. У неким државама је најчешће декриминализована или се толерише за рекреативну употребу или садњу, док су продаја и транспорт углавном свуда илегални. Све наведене радње у потпуности су легализоване само у Уругвају, док су у Америци, Пуерто Рику, Холандији, Индији, Немачкој, Чешкој, Колумбији, Чилеу и Камбоyи декриминализоване, односно легализоване за медицинску и личну употребу.

Л. Радловачки
 

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести