Преминула професорка Загорка Голубовић

БЕОГРАД: Професорка Загорка Голубовић преминула је јутрос у Београду у 89. години, потврђено је Тањугу у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.
1
Фото: mc.rs

Загорка Голубовић један је од утемељивача социјалне антропологије у Србији и један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

Родена је 8. марта 1930. у Дебрцу, у општини Владимирци, код Шапца, а у Београду је живела и школовала се од 1933. године. 

Са 14 година постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. 

По завршетку рата наставила је школовање и дипломирала филозофију са 23 године. Први посао после завршеног факултета добила је у Земунској гимназији, а након тога радила је и ради у Четвртој београдској гимназији (1952-1954). 

У звање асистента на Филозофском факултету изабрана је 1957. године, а 1960. изабрана је за посланицу у Савезној скупштини. 

Након одбране доктората изабрана је за доценткињу, као прва антрополошкиња на Универзитету у Београду.

Шездесетих година 20. века била је чланица редакције и ауторка бројних радова у престижном цасопису „Праксис“, потом и учесница Корчуланске летње школе (1963-1974). 

Била је једина жена у најужем језгру ове значајне филозофске групације.

Пресудно је утицала на уводење предмета Антропологија и Социологија породице на основним студијама Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду и учествовала је у оснивању и реализацији последипломских интердисциплинарних студија антропологије на истом факултету. 

Руководила је низом научних пројеката и била менторка приликом израде бројних дипломских радова, магистарских теза и докторских дисертација.

Због подршке студентској побуни јуна 1968. године и активног уцешца у највецем антивладином бунту у социјалистичкој Југославији, Скупштина Србије је јануара 1975. донела лекс специалис којим је са још седморицом колега уклоњена из наставе и са Филозофског факултета. 

Наредних година, све до 1981, била је без посла и држала је предавања као гостујућа професорка у Шведској, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама.

Од 1981. године радила је као научни саветник у Центру за филозофију и друштвену теорију Института друштвених наука. Године 1991. вратила се на Филозофски факултет, где је била ангажована као редовни професор наредних пет година. 

До пензионисања, 2001. године, радила је на Институту за филозофију и друштвену теорију, чији је један од осниваца. Остала је активна у науци и јавном животу и након пензионисања.

Почетком деведесетих година 20. века имала је запажену улогу у антиратном покрету у Београду и активно је учествовала у грађанским и студентским протестима 1996-1997. године.

Након демократских промена 2000. године критички је анализирала економску транзицију у Србији.

Добитница је награда: „Витез позива“ за појединце који су на најбољи начин усагласили своју професију и савест 2007, „Верица Бараћ“ за допринос борби против корупције 2012., као и награде за животно дело „Радомир Лукич“ 2014. године.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести